The maiden bends her knees
The maiden bends her white knees
Two lumps of light, two drops of tenderness
Flowers that disintegrate into petals
Modestly, she loves my palms on them.
My blood brings her out into the miraculous light
But the firm padlocks of love do not open
Even the kisses and little flames secretly
Burning deep down in her eyes are of no help
Her whiteness spreads through the April of her young body
I learned nothing from that first kiss I see
That the hunger grows greater with the years
In the grass we wait for morning to come and for the ligh in the distance.
Jovica Đurđić (Djurdjić)
 |
| © by Miloš Tomić |
Девојчица скупља своја колена
Девојчица скупља своја бела колена
Два грумена светлости, две капље нежности
Цветове који се у латице разлажу
Смерна, воли она моје дланове на њима.
Крв је моја изнесе пред чудесну светлост
Али не отвара чврсте катанце љубавне
Не помажу ту ни пољупци ни пламичци
Који се пале потајно у зеницама дубоким
Белина је њена разастрта у априлу млада тела
Ништа нисам научио од првог пољупца видим
Само је глад постала већа кроз године
Јутро дочекујемо у трави и светлост у даљини.
Јовица Ђурђић
Девојчица скупља своја бела колена
Два грумена светлости, две капље нежности
Цветове који се у латице разлажу
Смерна, воли она моје дланове на њима.
Крв је моја изнесе пред чудесну светлост
Али не отвара чврсте катанце љубавне
Не помажу ту ни пољупци ни пламичци
Који се пале потајно у зеницама дубоким
Белина је њена разастрта у априлу млада тела
Ништа нисам научио од првог пољупца видим
Само је глад постала већа кроз године
Јутро дочекујемо у трави и светлост у даљини.
Јовица Ђурђић
 |
JOVICA ĐURĐIĆ (DJURDJIC) |
6 Kommentare:
Hod ivicom ponora greha, uz opasno naginjanje nad zabranjeno, ovaj je pesnik prešao bezbedno, ne povredivši belinu kolena skoro dečijih, a izrazivši ustreptalost duše.
Јовица Ђурђић пјесник, своје прве стихове исписао је док се школовао у средњој школи у Дервенти. Један од оснивача Књижевног клуба''Виохор''Дервента. Одржава и сада везе са колегама из Дервенте,а живи и ради у Ријеци - Хрватска.Осјећа се и даље као дио Виохара и Дервенћанином. Овим путем поздрав за Јовицу из Дервенте.
Лијепо си ово Миро урадио.
It may take until May, to see the arrival of spring.
Драга Тодора,
добар умјетник је увијек са једном ногом у затвору а другом у гробу. Он се креће ивицом понора, он је тај виртуоз на трапезу и неустрашиви ходач по жици, он је та „дворска будала“ која се не устеже „да пљуне“ истину у лице, он је кловн и док нас засмијава његова душа плаче, он је гутач стакла, чавла и пламена, јахач апокалипсе, вјечити путник, авантуриста, он је бескућник, он је ратник и сапатник и много, много више од тога... Он је од свих људи највише човјек.
(и једна мала примједба: умјетнику је све допуштено, умјетничка слобода не би смјела да буде спутана, а при интерпретацији једног умјетничког дјела - а ова пјесма то јесте - не смијемо да правимо грешку и „пјесничко ЈА“ поистовијетимо са ауторовом личношћу, чак ни онда када су сличности непобитне...)
Danke für das Einstellen der englischen Fassung.
...werde noch weiter darüber nachdenken...
Liebe Literaturfreunde,
die Schönheit des Originals ist mit Übersetzung etwas verloren gegangen…
Kommentar veröffentlichen