Гојко БОЖОВИЋ: ЗАРЕЗ

© by tolis* Μerry X-mas! - Textures of real life

ЗАРЕЗ

Годинама већ живим у време ратова.

Док помишљам да је један бес

Напокон остао без даха,

Као дечак што после пуног трка

Прелази у клецање колена.

На другој страни границе

Почиње да се одваја ум од руку,

Месо од кости, дете од колевке,

Човек од онога што је,

Изашавши на оближњи брег,

Целог живота гледао.

И све прелази у покрет

Од кога се не може назрети

Шта је почело, а шта се то завршава.

Могу само да се скупим у питање

Зашто се сваки зарез

Мора повући на овом парчету коже

Коју из неког разлога

Зовем мојом.

Гојко БОЖОВИЋ

Гојко БОЖОВИЋ

Рођен је 1972. у Бобову код Пљеваља. Дипломирао је на филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност и теорију књижевности. Пише поезију, књижевну критику и есејистику.

Подземни биоскоп, (1991), песме,

Душа звери (1993), песме,

Чекајући Кафку (1992), афоризми,

Песме о стварима (1996), књига есеја о српској поезији друге половине 20. века,

Поезија у времену (2000).
Антологија новије српске поезије : деведесете године, двадесети век (2005)