Ödipus tötet Laios: Römischer Sarkophag-Deckel
3. Jh. n. Chr. - Rom, Via Latina
Schwellfuß (Grundriss des Schmerzes)
Erst in nächtlicher Einsamkeit
vermisst du des Vaters Leichnam
die Berge im Regen
das Wasser mit Ebbe
mit Flut
und je länger die Nacht dauert
je weniger bist du Ödipus selbst.
Miroslav B. Dušanić
Antoni Stanislaw Brodowski - Oedipus and Antigonе
Gewaltiges regt, Gewaltiges auf
Der weise Vogeldeuter;
Das weder klar ist noch sich leugnet,
Und was ich sagen soll, ich weiß nicht,
Flieg aber in Hoffnungen auf,
Nicht hierher schauend noch rückwärts.
Denn was ein Streit ist zwischen
Den Labdakiden und Polybos' Sohn,
Nicht vormals hab ich's
Gewusst, noch weiß ich jetzt auch,
In welcher Prüfung
Ich begegne
Der fremden Sage von Ödipus,
Den Labdakiden ein Helfer
Im verborgenen Tode.
Sophokles : Ödispus der Tyrann /Übersetzung von Hölderlin/
I,
divine daughter
Serbia,
with lowered head,
hereby freely state,
with shackles and through the wire,
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice,
that I am guilty and that I confess the guilt.
I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!
I am to blame for reading and writing
in Cyrillic.
I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking).
I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing),
I`m guilty, stubborn as I am,
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the holy crime and the absolution!
My sin and my guilt is, therefore, that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!
Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land.
Swarms
of former men.
Thieves and paupers.
Packs of robots and other monsters yet
will swoop on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees.
I confess, for the sake of salvation of my kin,
I do not exist thus cross me off your list
From now on I am only light, air and water.
The three elements you can exploit.
What you see speaking and walking before you
is what you've turned me into.
My ugly image
with monstrous features
that you multiply morning and evening.
It`s the image
of your conscience and subconsciousness
That`s not me, on the outside!
That`s you - on the inside.
My foe.
My foe,
with thousand hands,
with thousand servants of fabrication,
you plucked my sun like an apple
and my pure joy
like a red poppy from a rye field.
My descendants will be rage and sorrow
but yours already are drinking the bitter mead
for the bloody money
from selling off the land of my forefathers.
Destiny will pull a straitjacket over you
so that the daybreak could start,
for the planet will split from shame
and bury all of us in the same abyss.
We are very important, my dear beloved land,
we and our sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.
Swarms
of former men
Thieves and paupers
packs of robots and other monsters
are flicking their tongues at my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees.
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human.
But, in vain,
in vain
you will lynch the most hospitable people on this planet,
for which you will burn in hell,
for human heart, that wonder of wonders,
will not be accepted by your chest.
Gentlemen,
prosecutors, judges and executioners,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!
Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.
I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face,
but hurry,
the sooner you crucify me
the sooner I will,
the sooner I will,
resurrect!
Са великим задовољством представљам једну четрнаестгодишњакињу, Ивану Васлић, која својим надахнутим прилогом много обећава. Она похађа школу у Темерину, а љубав према природи, селу и традиционалним вриједностима, наслиједила је од свог оца, успјешног фотографа аматера. Нека јој ово објављивање буде „одскочна даска“ и подстрек у њеном даљњем раду.
Већ сто педесет година поред живе ограде поносито стоји крушка. Пуно година је племенито забављала децу и давала своје крушке.
Ова крушка налази се у Босни у дворишту моје бабе. Не зна се тачно кад је засађена, али и данас постоји. Стриц мог тата каже да се не сећа када је та крушка калемљена, јер је био дете, али се сећа да је калемио неки Гвозденовић и да је његов тата, мој прадеда, за то калемљење дао два килограма жита. А жито и пшеница су у то време били веома скупи. Сваке године би стара крушка преживљавала суше и олује, а онда би с поносом давала своје плодове, што за јело, што за ракију. И прадеда и деда били су љубитељи ракије, па би сваке године с осмехом на лицу брали крушке и од њих правили ракију. Деца из комшијских кућа радо би се верала по њеним гранама често их ломећи... Такође би их ломили, не случајно него намерно, како би се играли рата. Њене плодове брали би иако су били незрели па би их користили као оружје у игри, ако им се укус не би свидео. Пре неколико година је у ту крушку ударио гром, што је још више допринело њеном распадању. сада та крушка изгледа још старије и јадније него што и јесте.
Као некакав стари албум, ова крушка представља мноштво лепих успомена на живот и детињство. Можда преживи још само мало, а моћда надживи и мене желећи да поклони успомене новим генерацијама.
П.С. На фотографијама господина Васлића је једна веома угрожена сорта аутохтоне босанско-херцеговачке крушке, у народном језику познате под именом Кантаруша. Њени плодови подсјећају на „јаје од кантара“, па је по томе и добила име.
...hat der Regen sie zerstört,
oder sind sie - ein Opfer von Tränen -
an den Rändern und von innen her
zerfranst, zerfressen, zerfasert,
durch das Gift der bitteren Salze,
das aus unerfüllten Sehnsüchten schwitzt...
diese virtuellen Traumbilder,
die in den Äther fliegen wie zarte, lockende Düfte,
gefährlich verführerisch,
und einen Zauber über die Welt legen
wie einen duftigen Film,
hingehauchte Kraft von Beständigkeit,
Stärke, von Macht und Schönheit...
...war es nicht unendlich schön,
dieses Bild, das da stand, gefaked,
die Falten geglättet, die Stirn erhöht,
das Haar weißer als weiß,
die Miene göttlicher,
schöner als Gott selbst,
schöner als je ein Gott lebte,
(oder ist es ein Abbild Gottes –
denkt das Mädchen und schluchzt)
hingezaubert, das Traumbild,
fantasiebeflügelt,
dass alle es sehen, alle es spüren,
es alle anfüllt... erfüllt... belebt...
...nun ist die Zeit
wie ein Sperrriegel
drüber gerastet,
schnarr-knarr,
und das Gefühl, das eigene,
das noch verband,
könnt am Schlafittchen noch baumeln.
Aber weil der Äther nichts hält,
zerstob es im Nichts.
Per Mausklick,
entsorgt,
ach!
oh!
ä!
Caio Fernando Abreu* 12. 9. 1948 Santiago, Rio Grande do Sul, † 1995, São Paulo
brasilianischer Schriftsteller: er wurde für seinen Roman „Was geschah wirklich mit Dulce Veiga?“ ausgezeichnet, auch veröffentlichte Kurzgeschichten, in denen er u. a. seine Homosexualität beschrieb und die Krankheit Aids an der er starb.
Sie flüsterte mir ins Ohr das Geheimnisvolle
sie flüsterte das Ungewisse
und befürchtete das Düstere seiner Stimme
sie weinte und ging klagend
(seiner Stimme entgegen).
Der Wind fegte die letzte Spur
und endlos im Wald
und endlos im Feld und überall
irritierend subversiv
(wie später in Zeiten meiner Exiltage)
dehnte sich die Stille.
Документарни филм Светлане Петрушић о животу преосталих Срба у енклавама на Косову и Метохији. Документарац је забрањен а Светлана је добила отказ на РТС-у.
Die Geschichte, in der dies alles geschieht, ist eine Frucht der Phantasie des Autors. In diesem Augenblick: sie kann uns zu Dutzenden von verschiedenen Fortsetzungen führen. Werden wir uns zügeln können? Auf welchem Weg hat sie die Absicht, sich weiterzubegeben?
Einen Augenblick war es still. Ringsum die Spinnen hingen tot mit Farben und Düften in ihren nassen Netzen. Und langsam stieg die Sonne. Und überall war es lebendig. Und müde, ganz müde sank ich ins Grab nieder.
На нашу велику срамоту Српска телевизија још увијек избјегава да прикаже овај филм, који је - због велике заинтересованости публике - већ два пута, у ударном термину приказан на Чешкој телевизији. Прво приказивање филм је доживио 17. марте 2008. године - Годишњица страдања Срба на Косову и Метохији у 2004. години, а затим је приказан у априлу исте године. Али овај филм је и у самој Чешкој дуго чекао на своје приказивање. Режисеру је пребацивано да је његов документарац једностран и про-Српски-орјентисан, и да може да изазове негативне емоције. Сам режисер је све оптужбе одбацио и рекао, да би се гледајући из таквог угла могло онда са правом посумњати и у документарце о Холокаусту за вријеме нацистичке Њемачке. Приказан је тек под притиском јавности, јер је свој успјех доживио на Јутјубу, гдје га је за кратко вријеме видјело преко 100 000 гледалаца. Па и дан данас је овај филм под неком врстом ембарга, јер га Чешка телевизија не нуди за откуп, иако има потраживача од различитих телевизијских кућа.
Die siebte Ausgabe der "Literaturzeitschrift für Texte, Bilder und Zeit "SCHRIEB" ist da! Innovative, ansprechende Texte zum Thema "Prägungen/Spiegelungen.
"Schrieb VII" ist jetzt zu bestellen unter schriebinfo@aol.com - oder einfach auf derPage:http://www.schrieb.com. Der Schrieb kostet, aufgrund der hohen Kosten für den Farbdruck, nach wie vor 4,80 €.
Пећка патријаршија: Црква Богородице Одигитрије Pećka patrijaršija: Crkva Bogorodice Odigitrije
The Patriarchate of Peć is one of the most important Serbian medieval monasteries in the Serbian province of Kosovo and Metohija. The church complex consists of four churches dating back to the 13th and 14th centuries. This video is made from our QTVR movies, and you can see all the QuickTime Movies and a complete photo collection in our Dečani Monastery archive at BLAGO
Виртуелна шетња кроз Пећку патријаршију, један од најзначајнијих средњовјековних споменика српске културе и умјетности, сједиште српских архиепископа и патријарха од 13. вијека. Црквени комплекс чине четири цркве које датирају из 13. и 14. вијека. Цјелокупну архиву QuickTime VR-филмова и фотографија можете видјети подБЛАГО
Virtuelna šetnja kroz Pećku patrijaršiju, jedan od najznačajnijih srednjovjekovnih spomenika srpske kulture i umjetnosti, sjedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha od 13. vijeka. Crkveni kompleks čine četiri crkve koje datiraju iz 13. i 14. vijeka. Cjelokupnu arhivu QuickTime VR-filmova i fotografija možete vidjeti podBLAGO
Nacht hängt als Vorhang vor dem Fenster.
macht einen Umhang mir aus Schwarz.
Lacht, wenn ich mich zur Seite drehe,
wacht über mich, vertrauter Schmerz.
Die Stunden weichen nicht, nur Licht,
und ein entferntes Wehen, weit,
weit weg in einer so ganz fremden Zeit.
Neue Gesetze werden geschaffen
eine Gesetzgebung des Halbdunkels
die von Mund zu Mund geht
um den Feigling abzuhalten vom Verrat,
vor Heldentum den Helden zu retten.
Die Lehre dieses Ratgebers ist leicht,
zum Beispiel:
bleibe nicht zu lange am gleichen Ort,
bewege dich, wechsle, zieh um, weiche aus
oder man wird denken
dein Standpunkt sei fest,
und kommen damit dich die Werwölfe holen.
Ferner: nicht so viel essen.
Sorgt euch nicht um Nahrung,
sonst wird euer Schatten noch schwärzer
und größer die Masse der Finsternis.
Und man darf der Nachricht nicht glauben
es käme von irgendwoher mehr Licht,
naiv ist wer über diese Nachricht jubelt,
von einer Seite der Kanalisation auf die andere wechselt
und freudig die Hand hebt; sie alle werden erblinden,
werden zu Baumreihen erstarren
im lügnerischen Tagesanbruch.
Das Grundgesetz der Schatten:
halte dich entlang der Mauer, geh leise,
nenne niemand beim Namen
und hüte dich vor Gebäuden die nachts arbeiten.
Ein Schatten füge keinem Schatten Schaden zu.
Wer unbedingt sprechen will
der ziehe sich noch tiefer ins Dunkel zurück
und spreche dort alles aus,
nur solche Rede rettet sich aus dieser zeit
und wird zum Symbol.
Глас из полумрака
Ствараjу се нови закони законодавство полумрака коjе иде од уста до уста да кукавицу од издаjе задржи, од jунаштва да спасе jунака.
Лака jе наука овог саветодавства, на пример: не остаj дуго на jедном месту, крећи се, премештаj, сели се, измакни или ће мислити да заузимаш страшан стaв и доћи ће да те покупе вукодлаци.
Затим: не треба много jести, немоjте се трудити око хране, иначе сенка ће вам постати jош црња и повећаће укупну количину таме.
И не сме се веровати вести да стиже однекуд више светла, наивни коjи на ту вест похрле, пређу с jедне стране канализациjе на другу и подигну радосно руке; они ослепе, у лажном свитању постану дрвореди.
Основни закон сенки: држи се зида и тихо иди, никоме име не помени и чуваj се зграда коjе ноћу раде. Сенка нек сенку не повреди.
Ко баш хоће да говори нека се повуче дубље у мрак и тамо све изусти, само се такав говор спасе из века и постане знак.
КОСОВО III
Не може Агарен и одступник да брани твој род
Нити ће паликућа од пожара да спасава
Из ропства мисирског неће те извест рука фараона
Лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона
