субота, 31. октобар 2009.

1000. Post


Zu diesem kleinen Jubiläum präsentiere ich eine Übersetzung ins Spanische in einem chilenischem Blog

Eine nette Geste und große Überraschung machte mir Frau Rocío L'Amar mit der Veröffentlichung des Gedichtes Ich-Gespenst

YO FANTASMA --

A Life (apilado una montaña de los sueños)
como una inclinación fuera de circuito
Una extraña canción (por ejemplo, en los cafés de Tokio,
por Meiko Kaji)
o (un poema de Eliot, como lo es, lo sé
no más, pero el vacío impresionado:
Somos los hombres huecos
Somos los hombres de peluche
Apoyado en conjunto
Casco lleno de paja. ¡Ay!)
Un haz de luz (un péndulo, ir día a día
arriba y abajo)
como un cuchillo (profunda y muy real)
Un infierno (pero no al final)

Miroslav B. Dušanić

петак, 30. октобар 2009.

Милан Ђорђевић: Облутак

Данубиус (култна скулптура, камен, Лепенски Вир, 7. миленијум пре. н.е.)
Облутак
Васи Анђелићу

О, толико има прошлости око нас и у нама.
У влажном и видљивом или невидљивом
и пепељавом, у стварима и нама људима.
У шуморавим стаблима и облим плодовима.
У сићушним инсектима и разним животињама.
У белим крзнима или у зеленим маховинама.
Али, иако све пролази, иако чак и будућност
споро постаје садашњост и прошлост, у нама
нешто остаје као глатки камен на дну реке.
Али зашто, зашто је твој отац онако нестао?
И зашто се смрћу морало уништавати нешто
што и живи људски разговори преображавају?
А зашто је, зашто, требало тако убијати људе?
Не знам, ћутим као незналица, размишљам,
својим путем настављам људски да путујем
и ка ноћи идем овом само својом пустињом.
Као и ти пријатељу, ја сам мирни и бијели облутак,
неки облутак на дну ове наше можда црне реке.

Милан Ђорђевић

(Sehen Sie bitte auch Skulptur!)

CONNECTION

Miroslav B. Dušanić

среда, 28. октобар 2009.

Милорад Мишо Ђурђевић: МОЈ ОТАЦ

Мирослав Б. Душанић (1962)
(једна од ријетких фотографија из мог дјетињства, фотографија је из 1962. год. и највјероватније је дјело локалног фотографа Миленка Бећаревића из Доњих Церана)

МОЈ ОТАЦ

Мој отац
Бразду оре
Која човека човеком рађа
И дан данас
Сунце јутри
Обданицу, тамјаном мирисним
Из три дела утканим
Све тањом нити бити
Сину ми поклања
Руком огрезлом, тежачком муком,
Рађањем мојим
Мој отац
Зрно пшенице
Злати погледом наде
Да река обалу своју нађе
Доласком заслуженим
На праг поклоњења.
Тешке ли су, оче
Спознаје наше
Олистале извором, коријеном
Неисказане гласом
А исте Мишљу.
Због тебе, мили мој,
Зоре ми руде осмехом кћерке
Надахнућем сина
Миомирисима предања
Кад се будемо срели
Пред Њим
Да будемо исто ницање
Браздом коју и дан данас
Јутриш мноме.

Милорад Мишо Ђурђевић
("годирод" Мирославу)

недеља, 25. октобар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Verfängt

© by Franco Donaggio
Verfängt

in die Nacht verbannt
mein Blick herumwirbelnd und verängstigt
erstarrt tief ins Dunkel
und mehr
und noch mehr entfremdet
er wird nur das einfache Sein im Nachtlager
ein eingepresster Fluchtpunkt
nicht mehr zurückholend aus dem tödlichen Spiel
nicht mehr
das Vergangene ist zu weit ausgestreckt
das Vergangene zieht ihn ins Grab hinein

Miroslav B. Dušanić

by © Llúcia Mundet Palli / performance photo: Chiharu Shiota - Try and Go Home [Domine de Kerguennec, France]

diesmal ist es kein spiel

verfängt sich dein blick
in der nacht
wirbeln gedanken
auf meinem nachtlager
unruhig im dunkel
der erinnerung zeitlos
bleibt das reiben
an möglichkeiten
und verpassten fluchten
doch eines tages
bist du vergangen
für immer

by © k.m. (claire.delalune)

субота, 24. октобар 2009.

Нека ти је вјечнаја памјат!


ПЕСМА ТУЖНА
 

Једна суза
клизнула је
браздом дубоком
старице
преоране земље
Далеке а родне
кад смањио се род
за једне руке горштака
Размичу се бразде
земља хранитељка
телом се храни
чеда свог
А у туђини утрнулој
друга суза пада
као грумен земље
који далек
не може да баци
на ковчег

Тодора Шкоро


Фотографије: Савко Пећић Песа: Живојин и Тривуна Душанић

петак, 23. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Жеља

Моја мајка Радојка
Жеља

Мајко покажи ми лице
да видим Српску
да видим
ту избраздану њиву
да застанем
да ногама пропаднем
у ту земљу
у то блато
живо блато
и замрем спокојно
на твом челу

Мирослав Б. Душанић

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Хладно је и неуморно киши. У једанаест часова и двдесет седам минута сустиже вијест, да је Српска добила једну бразду а њено лице једну бору више: мој стриц Живојин је заспао заувијек...

Нека му је лака црна земља!

четвртак, 22. октобар 2009.

Georges Perec: Träume von Räumen

Miroslav B. Dušanić: Schock
Der Raum ist ein Zweifel: ich muss ihn unaufhörlich abstecken, ihn bezeichnen; er gehört niemals mir, er wird mir nie gegeben, ich muss ihn erobern.
(Georges Perec: Träume von Räumen / ISBN: 3-596-11138-2)

уторак, 20. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Убиство без предумишљаја

Моја маленкост - лично
Убиство без предумишљаја
                                           У знак сјећања на мог оца Будимира

Има Бога, рече ми отац, док смо цијепали дрва знојних лица, ужеглих очију, изгарајући у пари исцијеђене земље после кише. Има Бога у лишћу овог сасјеченог дрвета и соку његове коре, којег испијају мрави и расту разносећи сасушене траве. Осјећаш ли његову снагу и боли у натегнутим мишићима, у замаху сјекире и вриску иверице?

Замахивао сам брже и јаче, витлајући сјекиром изнад главе... Онда сам убио оца, једним покретом искоса у потиљак, и он је пао скоро обгрливши моје ноге. Без страха на лицу одложио сам сјекиру и испио гутљај ракије.

Има Бога, рекао сам то гласно, извире ти из потиљка очеа он ме и није чуо. Лежао је надувен и обливен крвљу. Насмијао сам се мајци у очи и сестрином чуђењу, загрлио Бога и све до Београда пјевали смо религиозне пјесме.

Мирослав Б. Душанић

недеља, 18. октобар 2009.

Ich bin ein Mensch!

„Die Zeit“ (Nr. 42 / 08. Oktober 2009)
Es wurde tatsächlich bestätigt: Ich bin ein Mensch! ...Fast nicht zu glauben. Ich las den Titel immer wieder neu, zündete meine zweite Zigarette an, aber konnte mich nicht freuen…

Miroslav B. Dušanić

Мирослав Б. Душанић: Технократизација бола


Технократизација бола

Уградили су јој кристално око
око са већ утиснутим небом и зракама љетњег сунца
око које не познаје кише и не испира шминку с лица

Уградили су јој несасушене траве
и цвјетове расцвјетале јапанске трешње
и пчеле ухваћене у покрету
и зреле диње
...
и лик мој у вечерњем одијелу

Уградили су јој кристално око
и она корача између дрвореда кристално смијешећи се
захваљујући чуду науке нема потребе за изливом бола

Мирослав Б. Душанић

субота, 17. октобар 2009.

Thomas Menzel

Thomas Menzel - dieser Herr denkt wirklich durch und quer

Wenn ich mich entspannen, amüsieren aber noch immer die Gehirnzellen stimulieren, und hellwach erhalten möchte, besuche ich seine Blogs.

Manchmal,
kurz vor der Dämmerung
kommen hier die letzten Nutten vorbei
und waschen sich mit Asbach und Mariacron
die Schminke aus dem Gesicht.

(Thomas Menzel - Manchmal)

Мирослав Б. Душанић: Љубав

Љубав

Већ дуго затворени у кавезу
Гриземо се
Умиремо полагано

На нас су заборавили вјетрови
Који се спуштају с висоравни
У низине

Гледамо се и ћутимо
До бесвијести
Тражимо у зидовима
Лица познаника

Или уклети
Зовемо Господа и врага
Било кога ко би пружио руку
И дотакао наша чела

Заборавимо се
Не препознајемо се
Постанемо једно другом страни

Потом смијех до изнемоглости
Језив
Лудачки

И чудимо се предметима
Који нас окружују
Запрљани лонци и чаше са соком
Враћају нас свакодневици

Ми живимо и ми се волимо ипак
Кажеш ми запрепаштено
И пружаш руке док ја
Одређујем смјер отргнутог листа

Мирослав Б. Душанић

Милорад Мишо Ђурђевић: Кад све прође

Славка Симовић: Ах тај мирис дуња
Кад све прође
И Бол мине
Усред тмине
Мирис дуње
Ће да дође
Препорођен
У Дјетињство
Гдје је Рођен
За јединство
Речи… Душе…
Стих ти сваки
Да Потомак чиме има
Своју децу да занима…

Милорад Мишо Ђурђевић
("годирод" Мирославу)

петак, 16. октобар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Summa summarum

© by Alexandra Huber: Summa Summarum Est
Summa summarum

Ich bin an dem Punkt angelangt,
wo es ratsam ist,
ehrlich zu zugeben:
Meine Gedichte enden machtlos.

Was in dieser letzten Phase
des Lebens am Ende bleibt,
ist kein Schrei sondern ein Traum:
Es könnte jemand meine Spuren sichern.

Miroslav B. Dušanić

Мирослав Б. Душанић: У мирису сасушених дуња


Стари ормар

Такву шкрипу
Само он уме да прави
Црвоточан
Расклиман
Стари
Ормар детињства мог

Само у њему
Тајне се крију
Мирисима
Уредно сложеним годинама
Чојом и срмом
Сећања у нама

Крунисан низом дуња
И слатког од шљива
Расуте по свету
Нас своју децу сазива
Тајне нам шапће
Вековима

Тодора Шкоро

© by Kathleen Rabel: Quince (2008)

Ишчитавам по ко зна који пут ове стихове
Тражим познате ликове
Тражим дјетињство
Тражим себе
У једном од слојева наталожене прашине

И напокон проналазим се
Додуше превише касно
Али ипак
Препознао сам се
У мирису сасушених дуња

Мирослав Б. Душанић


Кад све прође / И Бол мине /
Усред тмине / Мирис дуње /
Ће да дође / Препорођен /
У Дјетињство / Гдје је Рођен /
За јединство / Речи… Душе… /
Стих ти сваки / Да Потомак чиме има /
Своју децу да занима…

//годирод Мирославу…//
= Милорад Мишо Ђурђевић

"O que diferencia uma pessoa de outra é o seu imaginário, a interpretação que dá aos fatos da vida."
- Tisuka Yamasaki

четвртак, 15. октобар 2009.

RANDGRUPPEN

Angelika Demel: Hungernde Kinder in Berlin

Жив сам али не постојим


Жив сам али не постојим

На утакмици младих репрезентација Хрватске и Србије у Вараждину, публика је између осталог громогласно скандирала већ уобичајене слогане: За дом спремни!; Убиј, убиј Србина!; Србе на врбе!. Овакви „испади“ у Хрватској нијесу ријеткост. Прије неколико дана Радио Сплит је преносио концерт на коме је узвикивано „Убиј Србина!“... Но то није тема мог прилога, Срба ионако има веома мало у Хрватској. Што није побијено, покатоличено или протјерано, побјегло је главом без обзира и живи разбацано по цијелом свијету... а оно мало што је остало на свом огњишту, живи биједно покушавајући да буде што више „невидљиво“. Разлог што све ово помињем је стварно неопходан, да бисте схватили један потресан коментар читаоца интернет издања београдске „Политике“ - текст је преузет без измјена:

NIkola KObac, u proLAzu, 14/10/2009, 22:09
Više nikoga ne predstavljam. Ne pišem u ničije, pa ni u svoje ime. Živ sam ali ne postojim. Hrvatska, ta moja nekadašnja domovina me je izbrisala iz Ustava, otjerala sa vjekovne zemlje, ukinula potjernice pa pokrenula istrage... Bojeći se povampirenog ustaštva podgrijan lažima Matice bio sam među onima koji su branili svoje selo, svoje nade, koji su ostali sa svojim narodom. Od danas nas više nema! Spomniju nas eto na sportskim utakmicama i na estradnim pozornicama. Dakle, naše postojanje je ograničeno a obećanje izgubljeno! Hodamo kao pokisli mrtvaci a zastajemo kao prosjaci. Pred sjećanjima!

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 12. октобар 2009.

Die Herrin des Sterns schläft

Miroslav B. Dušanić

Vernetzung

Miroslav B. Dušanić
Aber du kamst nie mit dem Abend -
Ich saß im Sternenmantel.

Else Lasker-Schüler

Miroslav B. Dušanić
Ja, der Himmel ist dein; doch hier
umfängt uns Süß und Sauer;
unser Glück ist nicht von Dauer,
und der Schatten noch deiner vollkommenen Zier
ist Sonnenschein unserer Trauer.

Edgar Allan Poe

Miroslav B. Dušanić
Ich
Kreis das All!
Und du
Und du
Du
Stehst
Das
Wunder!

August Stramm

петак, 09. октобар 2009.

Miroslav B. Dušanić: Schreckminuten mit Nelly Sachs



Schreckminuten mit Nelly Sachs

O kalter Schweiß! O kalter Schweiß!
Ich weiß es, wie bei Wotans Donner
die Sturmflut in den Städten schreit.

…ja, lacht bitte nicht, seid nicht so skeptisch, bevor ich schweißgebadet aufwachte, habe ich sie noch besucht:
Ein Fremder hat immer
seine Heimat im Arm
wie eine Waise
für die er vielleicht nichts
als ein Grab sucht.
Nelly Sachs

Miroslav B. Dušanić

четвртак, 08. октобар 2009.

filmed but spectacle / anarchical persuades to projects

The (a left it’s gaps / itself filmed but spectacle ]


his tradition to certain detours will cause styles that are defunct
with scaffolding or such objects as your current look:
and, -
motives shocking careful / makes them End for time
most begin as use to make construction sorts & forms useless

environment / et aliae
a prow emotional détournement

such as said pro-fascist dynamic fell sort of self suggested

in only of which are related french-style
fanatical baroque architectural,
those that for constant masses often apply savor desert privileges
in case of studies

tender evaluation
an in is rather assertive out

the cause had admirers parks
the gardens of your ideas leaving charm to have arrangements existing past

sculptural light in cranes behavior seems like his architectural underwear
though used as any boat made of elastic architecture torpedo
possibly made of things stuck to her monument

however, case that line.
that experimental stage, that not had detourned, conceived a book
that ‘We’ & his body without as age pregnant as most straight humans have named it
all and extent that as just as well spelled this swine to the other extant point

as an propagated furniture has aside of in complex new patriotic spectacles
causing this all will replacing metal

automobiles & success transporting the context
urbanism utilitarian capitalist contradicting the progress

abundance psychogeographical bricks

future society & its police
‘most the astonishing that propaganda’

spell*

The Caballé Voltage

недеља, 04. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Српске недоумице

Косово и Метохија - Још једна светиња је у пламену

Српске недоумице
једна забиљешка онако успутна

Нијемци знају како се то ради а Срби би могли да науче. Још је Волфганг Гете написао: „Was Du ererbt von Deinen Vätern hast, erwirb es, um es zu besitzen.“, или ти по „нашки“: „Шта сте наслиједили од Ваших очева, наслиједите да бисте посједовали.“... Јер није у супротности сачувати прошлост, живјети у садашњости и гледати у будућност. Само они који прошлост познају, знају одкале потичу и ко су. Прошлост је неотуђиви дио садашњости. Не..., наши мртви нису одсутни, они су ту и нису никада ни одлазили, само су нашим очима невидљиви.

Традиција живи преношењем „с кољена на кољено“, и ако се овај процес једанпут прекине губи се не само традиција, са њом губимо наш идентитет, отуђујемо се и рушимо „Нашу заједницу“, ми постајемо једни другима потпуно страни... и ако евентуално не постанемо потпуно слијепи за будућност, ми ћемо у најмању руку помућеног погледа у њу да гледамо.

почнимо вјеровати у приче наших ископњелих стараца
у старим фасадама крију се очи предака
и руке изанђале од тешког рада

јер чему и како објаснити жмиркања камена и пијеска
у осјенченом кругу
као да трепере жаром од жеље неке

Мирослав Б. Душанић

Kunst mal anders

Autor: ?

Идеја за објављивање је прилог од Alexandra Einstein

субота, 03. октобар 2009.

Miroslav B. Dušanić:Handschriftnotiz: Nummer 11 / Мирослав Б. Душанић: Забиљешка писана руком: број 11

Handschriftnotiz: Nummer 11

Und weint meine Mutter
und betet in der Stille
die Kerze verbrennt
ihre Worte.

Miroslav B. Dušanić


© by Angelika Demel

Забиљешка писана руком: број 11

И плаче моја мајка
и моли у тишини
свијећа спаљује
њене ријечи.

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

петак, 02. октобар 2009.

Ein schönes Gedicht aus Brasilien

© by David Bowie - Child of Berlin

Eu não conheço uma família de estrelas

O segredo do grão
pode muito bem ser a ralação
sem pátria
o patriarca no país colonial
a terra com todos os seus vermes
cheios de letras
a macarronada
o cuscuz
a feijoada
restaurar velhas naves
o tambor
as cordas
o som da flauta
a dança do ventre
se o grão não morre
estão lançados os dados
o sol vai esfriando
sem que ninguém sopre
estrelas apagadas
brilham de não pegar
um fragmento de meteoro
que matou dinossauros
serve de pedra
ao estilingue do neto
que mira
o brinquedo ancestral
mais passado que presente
o futuro é carta cigana
mão pautada
traços paralelos
modo de ler os sons
das dores do mundo
lira com cordas
dos tendões de Aquiles :
a vida como um não.

© by Robson 
(2009)

Мирослав Б. Душанић: Руке

© by Fefeloff

Руке

/Три пјесникиње у дијалогу - аутентично, редосљедом њихових
јављања: Јагода, Тодора, Александра, Тодора.../


Ништа лепше од руке у руци,
испреплетене...
И ништа важније, и снажније,
од тога у љубави...
Руке - душа додира.
Да, све је у њима...

Мирослав Б. Душанић