у лавиринту

© by Jon Sullivan

у лавиринту

не знам
да ли због лажи и увреда

сањао сам стабло
изнад којег се вијорио облак
сједио сам на клупи у парку
једног љетњег јутра
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

волим кипове
у свјетлу мјесечине
подсјећају ме на демоне
несреће и туге
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

цијеле ноћи сам лутао
и никог нисам срео
нешто касније у стану
такође пустиња
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

живот се удаљио од мене
постао сам дивљи
не пишем више поезију
мисли су ми пуне отпада
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

Мирослав Б. Душанић

Можда у томе и јесте решење. Не размишљати о томе где је излаз, већ схватити да је живот распуће на којем стојиш управо сада. Тада ће лавиринт и нестати – па он и постоји у нашем уму, а у стварности је само избор – куда даље.

(Виктор Пељевин: Шлем ужаса)