AZ Weekly

AZ Weekly
Vol 2 Issue 42 • October 15th, 2009

Stillwerden

В. Ястребцев - Гоголь (в гробу)

Stillwerden

Das Wort vertagt das Sterben,
das Sterben verortet den Tag.

© by Fabian Tietz

stillleben / мировање

stillleben

das wort erwartet den tag
der tag erwartet das wort

Miroslav B. Dušanić

© by Dark art - Details von "still leben (laut sterben)"

мировање
(мртва природа)

ријеч ишчекује дан
дан ишчекује ријеч

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

Anni-Lorei Mainka: ein weg

ein weg

im gleichen schritt stellen wir uns der wand
blicke zerschneiden einander

der blick nach oben vereint schulter um schulter
es geht der schritt bis zur wand
das innere bleibt für dich
im dich

fragen gibt es nicht
das ohr weit weg

der pfad bis zur wand ist fraglos
allein

die wand ist zu groß

© by Anni-Lorei Mainka

nachbar

© by Nenad Amodaj - Michael

nachbar

ächzt nach jeder stufe
unter der last
seiner geschichte
nach jedem schritt
löst sich in nichts auf

Miroslav B. Dušanić

Jacob Burckhardt

 ISBN-10: 3520055120

Biti univerzalan ne znači što više toga znati, nego što više toga voljeti.

Jacob Burckhardt

Бити универзалан не значи што више тога знати, него што више тога вољети.

Јакоб Буркхарт

Jacob Burckhardt - Razmatranja o svjetskoj povijesti
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb 1999.

Ethnomusik aus Serbien

Димна Јуда

Димна Јуда, мамо, град градила,
на планина, мамо, на Влаина.

Што е коље, мамо, побивала,
се ергени, мамо, за главење.

Што е плиће, мамо, заплићала,
се девојки, мамо, за мажење.

Димна Јуда, мамо, град градила,
на планина, мамо, на Влаина.

Албум:

Шетнала се Кузум Стана

Димна Јуда

Павле ми пије вино ем ракија

Што си рано подранила Маријо

Адана оро

Чије је оно девојче

Маријо ћери мори

Замучи се Божја мајка

Билбил пиле не пој рано

Бонус 01

Бонус 02

Бонус 03

пјеснички кошмари

Alberto Giacometti – L’Homme qui marche 1 (Walking Man 1)

 
пјеснички кошмари

одакле да кренем
у свијет
у ту пјесму

иза мене
и испред мене
гроб до гроба

а на длану
лица и погледи
ћуте

као да се ништа
није
промијенило

у бити
ја сам још увијек
на почетку

из ноћи у ноћ
градим и
разграђујем снове

ишчекујем годоа
а свако чекање је
мучно

Мирослав Б. Душанић

наша дворишта

Послије прочитаног текста „Амерички план за Балкан“ у данашњој Политици, враћам се мом недавно објављеном и веома скромном пјесничком остварењу... И ако ми неко може да повјерује: сузе ми у очи саме навиру - да ли од бијеса, навале носталгије или свега помало...

© by Д. Ћирков (Политика) - Џозеф Бајден и Борис Тадић у Београду

наша дворишта

изгубљени су хоризонти
и нико више не зна
гдје ничу усправни храстови
ни громова ни муња нема
да их уз јеку сасијеку
чудно се неко узгаја дрвеће
које се под сваким вјетром повија
од дједа до унука
у нашим двориштима
цвјетају само врбе
жалостиве

Мирослав Б. Душанић

Kopflosigkeit

Kurt Regschek - Werkzeug der Macht (1956)

Kopflosigkeit

Ich fand in der Zukunft nicht die Welt,
die ich erwartet habe,
desto war ich ein bisschen subversiv.
Ich nahm den besten Spiegel im Haus
und ließ mein Leben rückwärts laufen.

Jetzt, verängstigt und verloren,
steh' zwischen damals und morgen.
Der Spiegel spiegelt alles wieder,
nun Vieles erscheint mir rätselhaft,
bleibt verborgen und unbekannt.

Seinen Glanz hat der Spiegel längst
verloren, war verstaubt.
Leider, das habe ich zu spät erkannt.

Miroslav B. Dušanić

Ноћи пуне светла

Miroslav B. Dušanić - Noć svjetlosti

Ноћи пуне светла

Ноћи пуне светла
Враћа се сећање и рану соли
Бол забораву неда
да победи понос

Прекаљени челик
из стене израња
Крвљу освећено тло

Брда дишу
Рађају
Стапају се
И видим је
а ноћи су пуне светла

© by Милан Грбић

Споменик Новомученицима Српским у Дервенти

© by Savko Pećić PESA

Светим Новомученицима Српским
тропар, Глас 8

Због верности Богу и Божијој правди,
Пострадасте телом, земља се растужи,
Ал' спасосте душе, небо; весели;
А претци се ваши распеваше небом,
На капији раја сретоше вас с песмом:
„Имена су ваша у Књизи вечности,
Улазите у рај, Децо бесмртности".
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас:
„Мученици Нови, молите се за нас!"

Епископ Николај
/из Службе Св. Српским Новомученицима/

Ја, записничар

Ја, записничар

Био би пуки случај
ако би се изненада оглувјело,
ако би се Кинези у масама
размилили преко границе.
... Али запрепашћујуће могућности
стоје нам увијек отворене:
Монотонија се може избјећи.
Багдад је још увијек довољно гласан
и ирачки главни град.
САД и НАТО су били први
са једним јасним програмом
људима достојног рата,
довољно је ако се сјетимо
седамдесетидевет дана дуге
кише бомби у Србији.
Потом из дубоког сна пробуђени,
Нијемци такође надиру
стално напријед у Афганистан.
Ја се дивим таквим способностима.
Зар није лијепо,
да још увијек постоје ствари,
на које се можемо ослонити?

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

Photos: © by Andrija Ilić (Андрија Илић) - NATO bombardovanje Srbije

Auszüge aus dem Gemeinschaftsprojekt: Stadtlieben

steige gewundene stufen
aufwärts - so still hinter
deiner tür

doch atmet es ganz
nahe - lege ich die wange
ans raue holz

dahinter - ich weiß noch -
das zimmer wie ein
regenbogen

bettgelegt in wolken - weiß
und blau kariert
hat mich dein

leib - die seele
aber schützt du wie
zerberus die hölle

© by Elsa Rieger

ich kenne die bereitschaft deines atems

(adrian munteanu)

viele schlaflose nächte vergehen
so als flüsterst du aus der dämmerung
- unbefragt - die liebe zum ewigen dasein

dein atem wärmt nicht: es gleitet lautlos
und verschlingt mich

aus-halten-aus
kein laut
dringt ins zimmer

Miroslav B. Dušanić

Bilder: © by Ulla Thielenhaus - leere räume / empty rooms

Културни геноцид

Петар Прерадовић (19. 03. 1818. - 18. 08. 1872.)

Постао је великан хрватског пјесништва, његове родољубне пјесме су пуниле уџбенике за средње школе и изњедриле генерације поносних Хрвата. И дан данас је за многе незаобилазан, јер је у својим пјесмама величао домовину и матерњи језик. Хрвати тај језик назваше Хрватски, но да ли је тако мислио и пјесник. У својој, нешто дужој пјесми „Роду о језику“, на коју се Хрвати веома често позивају, он пише и ово:

„Њим да будеш свој својему,
Њим да срцу одолиеваш,
Њим да плачеш и попиваш,
И њим да се молиш Њему!
Туђ туђину, теби твој доличи,
Туђи поштуј, а својим се дичи!
Дичити се можеш њиме:
Њим цареви цареваху,
Њим краљеви краљеваху,
Славне му је лозе име,
Славан пук га својим зове,
И док буде слави виека,
Бит ће и он њојзи јека
Од виекова у виекове!
Од Стамбола града до Котора,
Од Црнога до Јадранског мора
Његовом царству простор пуче.
Ту по горах и долинах
Преко девет покрајина
Свуд га мајке дјецу уче;
Соколова, соколића
Његовијех гниездо ту је,
Свуда туд се пјеват чује
Пјесан Марка Краљевића!
Јуначкијем гласом у њем поје
Јунак народ успомене своје.
Уз гусле се у њем оре
Кроз све виеке иц нама доли
Све радости и све боли
Нашег свиета - пјесни творе
Утрнулих наших плама,
Освјетланих наших лица,
Сва је наша повјестница
Велик само сбор пјесама!“

(Извод из „Роду о језику“)

Као увод у ову пјесму наведен је цитат Вилхелма фон Хумболта (Wilhelm von Humboldt) на њемачком: „Истинска отаџбина је уствари језик“ („Die wahre Heimat ist eigentlich die Sprache“).

Познаваоцима историјских збивања на Балкану неће промаћи пар интерсантних детаља, који јасно показују о којем језику и о којем роду је овдје ријеч. Пјесник велича Србство и Србски језик, што није ни мало чудно, јер је рођен у Србско-Православној породици у Војној крајини - село Грабровница код Вировитице. Отац Иван је био крајишки подофицир а мајка Пелагија се по рођењу презивала Лучић.

Рођен је 19. марта 1818. године. Школовање је започео у Грубишином пољу, гдје је његов отац службовао, да би послије двије године прешао у Ђурђевац а потом и у војни завод у Бјеловар. У својој десетој години је остао без оца, он умире 1828. године. У немогућности да га самостално издржава, његова мајка одлучује да његово издржавање и школовање препусти држави, а то је било могуће само ако га упути на војне школе. Замисао је и реализована 1830. године, тако да се Петар Прерадовић обрео у Терезијанској војној академији у Бечком Новиграду (Новом Мјесту).

Да би могао у војној служби да напредује, морао је да конвертира (да се покатоличи), јер су по званичном војном статуту само римокатолици могли да напредују у служби. Он је то 08. аувгуста 1832. године и учинио, потом из војне академије излази у чину поручника, као један од њених најбољих питомаца. Промјена вјере је кривотворцима историје била довољна да га „истисну из Србског националног корпуса“ и послије његове смрти представе као Хрвата. Логика је била веома једноставна и функционисала је стољећима на Балкану: све што више није Православно није ни Србско. Ова логика и метода функционише и дан данас веома успјешно. А какво је мишљење о Хрватима и Србима имао аустријски официр и касније пјесник, ватрени сљедбеник Илирског покрета, може се ишчитати у његовој пјесми „Хрват или Србин“.

Хрват или Србин
(Некоме пријатељу)

Ти се на ме срдиш, мили побратиме,
Велиш: Србин јеси, србско имаш име,
Твоји прадједови сви су Србљи били,
На Косову пољу модру крвцу лили,
А ти њихов унук, за Србље, не мариш,
Већ се у Хрватску покварену квариш!
Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако
И да нијесам војник, под тиском бих плако;
Ал овако знадеш, лаке су ми мисли,
И попуштам ондје, гдје би други стисли.
Изван ако хоћеш да се порвамо,
А ти седлај ноге, пак дојаши амо,
Установи мјесто, вријеме и другара,
Па ћемо распачат, што нам срце пара,
А у цијелом свиету нека спомен буде,
Да су до два брата били двије луде.

Из ове пјесме је сасвим видљиво да пјесник говори о два брата истог рода, који се само разликују по вјери и мјесту пребивалишта. Моја намјера није да негирам Хрвате као народ, па чак ни хрватски језик. Овим кратким освртом бих само скренуо пажњу на уобичајену праксу балканских простора, на једној страни присваја се туђа баштина, а на другој се олако одбацује сопствена.

Петар Прерадовић је своје прве пјесме написао 1834. године на њемачком језику, под јаким утицајем Томаша Буријана, чешког родољуба. Његова прва пјесма „Ускочка дјевојка“ је такође објављена на Њемачком у загребачком листу „Кроација“ (Croatia). Матерњи језик, који се уз звуке гусала вијековима преносио са покољења на покољење, “упознао је и поново открио“ на свом службовању у Милану 1840. године, при сусрету са Иванаом Кукуљевићем-Сакцинским. Премјештајем његове пуковније на задарско подручје започиње његов стваралачки рад на матерњем језику. Од тада је срочио многе пјесме, сарађивао углавном са часописима и присталицама Илирског покрета. У многим пјесмама је помињао или опјевао свој Србски род, а то што је употребљавао латинично писмо - уобичајено за просторе под папским утицајем - не даје никоме за право да Србски у Хрватски прекрсти.

За оне који можда нису знали, Петар Прерадовић је био много несрећан човјек: службовање туђину, које му је тешко пало; судбина која је покрштавањем задесила њега лично, али и спознаја шта је све задесило његов род. Можда је то најбоље срочено у једној његовој пјесми коју наводим у цјелини:

Цар Душан

У полноћно једноћ доба
Душан цар се риеши гроба,
Стресе с себе прах умрли
И поприми дух свој врли.

Прек' крајева гледа равних
Из времена својих славних,
Мјери горе, поља, шуме,
Риеке, луге, стазе, друме.

Све налази као прије,
Пром‘јенило ништ‘ се није.

Радује се цар Душане,
За животом жељно плане,
Тек дозивље к себи вилу,
Посестриму негда милу:

„Посестримо мила моја,
Немам мира ни покоја,
Жељан сам ти живјет опет
И на приестол свој се попет;

Кажи дер ми, што је моје,
Што л‘ од царства пропало је?“

Разумив га посестрима
За десну га руку прима
И обиђе раку с њиме,
Па му вели: „Побратиме,

Обиђосмо царство твоје,
Све остало пропало је!“

Запањи се цар Душане,
Од жалости у гроб пане,
Нит га жеља више сјети,
Да би хтјео оживјети.

Породични живот Петра Прерадовића је такође био трновит. Женио се трипут. Његова прва жена Павица (Паолина де Понте) умире седам година након вјенчања, одмах потом губи сина и кћерку. Погођен том трагедијом приклања се спиритизму и пише изразито мрачну лирику. 1856. године у Глини упознаје Емилију Новаковић-Ђурабојску, у том браку рађа му се син Радован (1858. године). Петар Прерадовић се женио три пута. Трећи брак је склопљен са Њемицом Емом Регнер пл Блајлебен. У том браку је добио сина Милана, кћерке Зору (била сликарка) и Јелицу. Петар Прерадовић је из својих бракова имао седморо дјеце. Једна од његових унука је била књижевница Паула фон Прерадовић (удата Молден), ауторка аустријске националне химне. Она је такође објавила и роман „Пава и Перо“, у којем је обзнанила дијелове писмене преписке између Петра Прерадовића и његове жене из првог брака, госпође Паолине де Понте.

Растрган између војничке каријере - 1866. године постао генерал, политике и литературе, посустаје са здрављем и потпуно се предаје коцки и лутрији. Умро је у својој 54. години, 18. августа 1872. године у мјесту Фарафелд (Доња Аустрија), а сахрањен 22. августа у Бечу. Његове кости су уз почасну пратњу 13. августа 1879. године пренешене у Загреб и сахрањене на Мирогоју. Посмртни говор је одржао загребачки градоначелник Аугуст Шеноа. Шеноа је такође о њему спјевао химну - Химна Петру Прерадовићу - за коју је Иван Зајц написао музику.

Epitaph

© by Eugen Varzić

Epitaph

Hier ruht er nicht sondern in seiner Verwirrung
die Wache weiter hält
die Gesichter suchend quält sich wie damals
als er von Gedicht zu Gedicht schrieb

Desto liebt er jeden und befürchtet jeden
der ihn erkennt
und wenn er wählen könnte
anstelle des Wachens hätte er die Flucht gewählt

Miroslav B. Dušanić

Андреа Марковић: Моје луцкасте жеље

© by Vladimir Vlada Veličković

У листу „Први кораци“ Основне школе „К. Трифковић“ из Новог Сада, у октобру 2005. године објављена је пјесма ученице петог разреда:

Моје луцкасте жеље

Свашта, свашта, свашта
то је само машта.
Да препливам мора,
да пузим и гмижем,
да летим високо
и ласте да стижем.
Да живим у бунару,
највећем чувару.
Да постанем висока,
и звезду да скинем,
претрчим планету
у најбржем лету.

© by Андреа Марковић

© by Andre~As - [ und wenn das 5. Lichtlein brennt ... ]

Der reiche Greis, dem nichts gefehlt;
Und hundert andre schöne Sachen,
Die unsern Zeiten Ehre machen:
Wo trifft man die? – – Vielleicht im Mond,
Wo jedes Hirngespinste wohnt.

Gotthold Ephraim Lessing
(»Die Einwohner des Mondes«)

кратка избјегличка

© by Savko Pećić PESA - Dušanići

кратка избјегличка

ако ми се икада
ливада
мог завичаја
у очи поново
преслика
билo очева или
она комшијска
велика
буди милостив
господе
у њедра ми змију
удјени
нека ми у срце
отров убризга и
ослободи ме
мучног бројања
насилно
упокојених очију

Мирослав Б. Душанић

© by Savko Pećić PESA - Dušanići

ästhetik des krieges / естетика рата

© by Wang Guangyi - Aesthetics of War
Blue No. 3 (2006)

ästhetik
des krieges

so wehrlos
wieder und
wiederholt
der dichter
selbst
noch einmal
spricht
im schatten
und still dir
ins auge blickt
dann sinkt
nieder
mit metaphern
und nichts
ändert sich
an all diesen
achs
und wehs
sowie das wort
lebt
mit seiner
last
fort und fort
wandelt mit
dem blut
im mund
so wie hier
so wie dort

Miroslav B. Dušanić

© by Wang Guangyi - Art Go (2006)

естетика
рата

тако беспомоћно
поново
и поновљено
пјесник
сам
још једанпут
збори
у сјенци
и мирно тебе
у око гледа
онда се
утапа
с метафорама
и ништа
се не мијења
на свим тим
уздасима
и јецајима
као и ријеч
живи
са својим
теретом
даље и даље
тумара
с крвљу
у устима
како овдје
тако и тамо

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

Monolog für Lidija

© bѕ Jacek Jędrzejczak

Monolog für Lidija

Auf der nämlichen Erde
Und auch am heutigen Tag
schlagen die nämlichen Blätter
raschelnd zusammen.

Onoe Saishû

Und auch am heutigen Tag
die Taschen mit Wolken vollgestopft.
Und ich merke
wie meine Kraft verfällt
durchweicht von Regentropfen.

Und wenn die Nähte reißen
es wintert bald
aus meinem Haar.

Miroslav B. Dušanić

видимо се у сљедћем рату

Žorž Skrigin - Majka Knežpoljka (1944)

видимо се у сљедћем рату

таква нам судбина
за сваког оца
и мајку
за сваку кћерку нашу
и нашег сина
прописана
и строго дозирана
као по лијечничком
рецепту
по нека ратна година

Мирослав Б. Душанић

Rabindranath Tagore

The Guru of Indian Poets

XXXV

Where the mind is without fear,
and the heart is held high,
Where the world is not broken up into fragments
by narrow domestic walls,
Where the words came out from
the depths of truth,
Where tireless striving stretches its arms
towards perfection;
Where the clear stream of reason has not lost its
way into the dreary desert sand of dead habits,
Where the mind is led forward by thee into
everwidening thought and action -
Into that heaven of freedom,
My father, let my country awake.

Rabindranath Tagore: Gitanjali [Song offerings]. English translation in prose by Tagore himself in a book of 103 of his poems published by London, The Indian Society, 1912.

DOWNLOAD  Rabindranath Tagore: Poems
DOWNLOAD  Rabindranath Tagore: Gitanjali [Song Offerings]

Rabindranath Tagore (1861-1941), Brahman aristocrat born in Calcutta, poet, music teacher, playwright, visual artist, expert on the rural world and founder of microcredit, was one of the major witnesses and protagonists of the beginning of the industrial era and the first half of the twentieth century. He revealed India to itself by reviving neglected sources in areas that include and extend beyond the scope of politics. From India, whose social, ethnic and cultural divisions he overcame, he brought us his reflections on education, science and the relationship to the Other, in particular the West. His significant work, a cornerstone of pan-Asianism, provides us with a philosophical system emblematic of Asian civilizations since it addresses all the issues and social contradictions underlying the struggle for political independence and respect for cultural and linguistic identity, while offering ideals and practices based on tolerance and dialogue with the West, which have earned him universal respect and admiration. A contemporary of Gandhi and Nehru, winner of the Nobel Prize for Literature in 1913, friend of Einstein and of many artists – such as the Argentine Victoria Ocampo – and scientists, the works of this humanist in search of the universal are at the core of a galaxy of intellectuals and creators from Asia and elsewhere and continue, moreover, to have an impact on the international community as a whole.

Bild: Rabindranath Tagore: Self Portrait (1936)

Thomas Bernhard: The Goal Attained

Thomas Bernhard  
* 9. Februar 1931 † 12. Februar 1989

ISBN: 978-3-518-38044-4

Wenn das Bühnenstück „Am Ziel“ irgendwann irgendwo als Hauptgericht auf der Speisekarte steht, bitte nicht verpassen! Als Vorspeise lohnt sich - vielleicht noch heute - seinen Text bestellen.

© by BauerPower

Synopse:

Seit Jahren fahren Mutter und Tochter immer zur selben Zeit ans Meer, seit 33 Jahren nach Katwijk. Jahr für Jahr spielt sich das Gleiche ab: Die Tochter packt die Koffer und die Mutter monologisiert über ihr Leben – die Heirat mit dem Gusswerkbesitzer, den sie hasste, Geburt und Tod des verkrüppelten Sohnes Richard und das Kontrollieren der Tochter seit zwanzig Jahren. Der Besuch eines Schriftstellers lässt Hoffnung aufkommen, einmal aus den Ritualen ausbrechen zu können. Doch den unbarmherzigen Monologen der Mutter ist auch er bald nicht mehr gewachsen.

Thomas Bernhard: The Goal Attained. Directed by Arnošt Goldflam, music by Michal Nejtek, set by Tomáš Rusín, costumes by Kateřina Bláhová. Prague Chamber Theatre (Pražské komorní divadlo), Prague, Czech premiere 9 October 2004.

послијератни сан: али ко је био он уопште (субота, 6. фебруар 2010)

© by Dušan Gerzić GERA - Portret

послијератни сан: али ко је био он уопште

(субота, 6. фебруар 2010)

гласно је куцао на прозор спаваће собе
и мене призивао
непознати он: врати ми мир
и одведи ме кући

размишљам о времену ратном
о смрти: нисам је пронашао
и моја гробница је
остала закључана

сада сам заплашен
све у кући летеће комарце
ноћне лептирице и мухе
убијам редом

тако да су сви зидови осликани
црвеним мрљама

Мирослав Б. Душанић

Suddenly last Summer * Orpheus Descending

Tennessee Williams: Orpheus steigt herab

VAL: Worauf wartet man? Auf etwas, das geschehen soll, irgendetwas, damit die Dinge mehr Sinn bekommen…es fällt mir schwer, mir vorzustellen, was das für ein Gefühl war, denn ich habe es verloren, aber ich wartete auf etwas, wie man darauf wartet, dass jemand eine Antwort gibt auf eine Frage, die man gestellt hat, aber entweder man stellt die falsche Frage oder man fragt die falsche Person, und die Antwort kommt nicht.

Hört irgendetwas auf, weil man die Antwort nicht bekommt? Nein, es geht weiter, als die Antwort gekommen wäre; ein Tag folgt dem anderem, eine Nacht der nächsten, und man wartet immer noch darauf, dass jemand die Frage beantwortet, und lebt weiter, als ob die Frage schon beantwortet wäre Und dann - ja, dann ---

LADY: Was dann?

VAL: Bekommt man eine Scheinantwort.

LADY: Was für eine Antwort ist das?

VAL: Tun Sie nicht so, als ob Sie nicht wüssten!

Tennessee Williams: Plötzlich letzten Sommer
Fischer Bücherei KG, Frankfurt/a.M. und Hamburg
1.-53. Tausend: Mai 1960
54.-65. Tausend: Mai 1961

Auszüge aus dem Gemeinschaftsprojekt: Stadtlieben

© by Vaga

ich zerfalle in tropfen
die meine augen verlassen

- hunderte -
seit du gegangen bist

- von zeit zu zeit sammle ich
sie in einem glaskrug -

tränen schimmern wie kleine sonnen

© by Elsa Rieger

© by momentanaufnahme

hundert abschiedsschritte in deinen augen
vielleicht mehr - wer weiß es schon

es war einmal ein tunnel
groß und still
- wie könnte es anders sein

hundert abschiedsschritte unter meinen füßen
vielleicht mehr - ungewollt

ein paar laute worte auf meinem rücken
nahm ich mit - aber dann

tat es weh hier und da - überraschend
wieder licht
in die augen gestochen

Miroslav B. Dušanić

Pismo prijatelju u egzilu

© by Arredes Gisela

Pismo prijatelju u egzilu

E moj prijatelju lov i dalje traje
Ne smeš reći ko si
možda su nam preci Maje
Kavez dobi ime sloboda
zbog jednakosti
mnogih povoda

Lov i dalje traje
Streljaju nas
i to redom
Baš ti nasmejani
šupljiglavci pred belim svetom
Igra senki smrt daje
tuđa svetlost
bratov pokret

Isti jezik
Komande su strane reči
Matrica se nova pravi
Matica se naša gazi

Pobeći nemam kuda
Isti adet
ista čuda

Samo borba neprestana
Samo istina nepresušna
U Boga je reč zadnja

© by Milan GRBIĆ

Peter Handke. Sein Buch. Ein Nachhall. Und Ich.

Irgendwann habe ich es geschrieben, auch in diesem Blog veröffentlicht…und noch immer hat sich (leider) nichts geändert…

Miroslav B. Dušanić

Peter Handke. Sein Buch. Ein Nachhall. Und Ich.

Es gibt Tage
da blättere ich unaufhörlich
in Handkes Buch
suche bekannte Gesichter
in einer fremden Landschaft
und warte verängstigt
auf die Dämmerung und darauf
im Haus auftretende Stille

Es gibt Tage
da habe ich große Angst
die Nacht alleine zu verbringen
und gehe ganz ohne Laut
durch die Hildesheimer Straßen
weiter zum Horizont
auch wenn da keiner wartet
nicht einmal Peter Handke

Miroslav B. Dušanić

Hildesheim

Wir sind beide Fischer

Hätte ich das Buch,
ich wüsste nicht,
wovon du schreibst.
Würden wir uns begegnen,
hätte doch kein Bild von dir.

Würden wir uns kennen,
Wir könnten unsere Angst
nicht teilen; denn
ob es die Straßen sind
bei dir oder bei mir,

wir sind beide Fischer
und haben Angst vor dem Meer.

© by Πέтρος

Peter Handke: Abschied des Träumers
Winterliche Reise 
Sommerlicher Nachtrag

ISBN-10: 3518394053
ISBN-13: 978-3518394052

умјесто пјесме писмо

умјесто пјесме писмо

не пјесму
послаћу ти једно писмо
да ти вријеме не буде предуго
једно писмо и уже
са којим ме непријатељ везује
ја сам потпуно обнажен
у овом тешком времену
испред моје ћелије стражар
се просто досађује
али његове очи
жаре као муње
напољу вјетар наставља
свој пут без мене
не не очекуј ме
ја не жудим за слободом
исувише сам преморен
да бих поново био ловљен

Мирослав Б. Душанић

Jorge Luis Borges

Das Paradies habe ich mir immer

als eine Art Bibliothek vorgestellt.

Jorge Luis Borges

Рај сам себи увијек представљао

као једну врсту библиотеке.

Хорхе Луис Борхес

СВЕТОМ НИКОЛАЈУ СРБСКОМ

СВЕТОМ НИКОЛАЈУ СРБСКОМ

Роду своме Ти си подарио ријечи златоусте,
као пети Еванђелист Србски, драги Свјетитељу,
Твој ум бистри испуни наше домове пусте,
оставивши у насљеђе молитву, завјет и жељу:

Да сви Срби као и Ти, богомољу граде своју,
бистра ума, побожно, часно, камен по камен.
цијело Србство храм да нам буде на радост Твоју
и за покољења нам Православна, вјечити знамен.

Да нам миомирисни тамјан, кандило, вода Света,
учење древних отаца и даље једини путоказ буде
на путу Господњем сва ова надолазећа љета,
и од нас начине, драгом Господу, достојне људе.

Мирослав Б. ДУШАНИЋ

THE FIRST ANTHOLOGY

Auszüge aus dem Gemeinschaftsprojekt: Stadtlieben

so richte ich mich ein - auch ohne dich
die kahlen tage zu beleben

zwinge dem mund ein: guten tag
ab - unwillig
schlägt mein herz

überall feindesland
...wittern

/ der einkauf spießruten /

lauf - das brot in der neuen wohnung
mit dem tränennachgeschmack

© by Elsa Rieger

© by Savko Pećić PESA - Vrijeme u prolazu

so drehen wir uns routinemäßig in kreisläufen
- belügen
von erstem frühlingsregen

bis zum herbstsströmen - sonnenlos
wie lange noch: ja hier bin ich

biete dir meine dunkle seele an
so einfach angerichtet wie bauernsalat
- der noch immer schmeckt

Miroslav B. Dušanić