Montag, Mai 31, 2010

сагледавање

textuell/2009 worte - band; Digital print on polypropylen


сагледавање

откривам у гласу дјетета
како богови силни кроз моћ говора
помјерају границе утабаних безнађа
умиремо свакодневно
то можда за овај свијет и није битно
остављена ријеч је његова грађа
ријеч ратара
ријеч курве и морнара
научника и сметлара са плочника
ријеч дангубе који стално некуд скита
ријеч видара и врачаре
потлаченог и силника
филозофа и побожних свештеника
ријеч чобана занатлије
и пјесника који хвали куди пита...

Мирослав Б. Душанић

worte#2/tapete#1/2005; “s/w” in Forum Stadtpark Graz 2005

"anders sein"

© by Уфимец

Bereue keine vergangenen,
sich nähernden,
begleitenden Leben,
denn sie könnten "anders sein"
laut Wittgenstein
Und wenn ich das Fenster schließe
findet der Wind keinen Weg hinein.

© by Fabian Tietz

(Aus den Buchstaben von Brecht, Wittgenstein und Dušanić)

© by Уфимец

Sonntag, Mai 30, 2010

снохватице (3. – 9. мај 2010)

© by Эд (и.о.DBOPHIK) - Стеснённые обстоятельства

снохватице
(3. – 9. мај 2010)

понедјељак: пустари подређен
сан обезбојен (без нити или конца)
не оставља траг

уторак: одлуке
(на било којој тачки времена)
изгубљен у свијету тунела и ходника
вртим се у круг

сриједа: назнаке (са нејасном поруком)
испред гвоздене капије странац
са каменом

четвртак: опасност
црна змија попут котура
трчим – бјежим
(будим се презнојен)

петак: илузија
сањам мјесец – мој покојни отац
је срећан

субота: пловим одсутно
(као боца)
низ ријеку ствари измичу

недјеља: поново отац
нада мном његов осмијех
(можда је вријеме да пођем са њим)

Мирослав Б. Душанић

Недоумица

Мирослав Б. Душанић: Вода

Недоумица

Куда да кренем? Куда ли ћу поћи
Са потоком крви из дубоких рана?...
Јаков Шантић

Послије ових дугих прољетних киша
Постао сам ћутљив
Признајем плаче ми се
Предјеле су прогутале пробуђене воде
Не препознајем их
Више тумарам него што се крећем
Од некадашњих путева
Није остало ништа
А гдје нема путева нема ни снова

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Вода

Freitag, Mai 28, 2010

Ein ganz anderes Gefühl


Ein ganz anderes Gefühl

Die Tage zwischen Bahngleisen
Vorbei
Als unser Zug um die Ecke bog
Und zog vorüber

Kein Wind
Weder Wort noch Melodie

Nie mehr deine Umrisse formen
Und auf ein Lebenszeichen
Zu warten in der Hoffnung
Dass es zubeißt

Nicht für einen Augenblick:
Die Ankunft Bahnhof Köln
Um 13:30
Deinen Schritten lauschen

Nur träumen
Nur träumen

Wie wir da am Bahnhof stehen
Wie Kinder
Im Chaos unbeschwert

Miroslav B. Dušanić

Donnerstag, Mai 27, 2010

балада о тихом одумирању

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne

балада о тихом одумирању

ја сам пјесник опсједнут траговима
један од оних благоглагољивих
случајни бродоломник (чиста колатерална штета)
који себе проналази у албумима
и пожутјелим новинским исјечцима
стијешњеног између упуства за прављење кора за питу
и рецепата за пасуљ пребранац
славски колач и још понеко национално јело
ја сам трагач успомена
и кад се први пут затекнем у неком граду
распитам се за библиотеку
потражим једну од борхесових књига
достојевског нашег попу андрића или мешу
помилујем корице и свечано их раскрилим
препознајући се (мање или више)
на сметлиштима давно одбачених снова
исписаних и одсањаних (мојих и туђих)
а да је то тако небо ми је свједок
оно ми је и огледало у њему се огледам
њега кунем и преклињем у њему сецирам
у њему скицирам предјеле и људе
сабирам дијелим одузимам
даноноћно
све Свете к себи призивам
са њима тамјан миришем ручак започнем и завршим
понекад и радост подијелим
али најчешће мастиљаву сузу заплачем
за радојку за будимира и још понеке

Мирослав Б. Душанић

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne

распуклина ума

знаш ли брате мој да би и зрикавци сузу пустили кад ово прочитају
знаш ли роде мој да у теби и над тобом пласт сијена стоји
у коме мишеви коло играју
змије се завлаче и ноћују
птице надлијећу и застају
а само твој мозак ври и поруком
јаком и далеком као свјетлоcт
која обасјава над кандилом
свеце наше из наших гомора и содома
из наших кућа пракућа и закућа
знаш ли брате да свитак твој
утопљен у њедарца наших буњишта
трулишта димишта и гаравишта
не допире у ухо нашег рода
увијек сам се питао роде мој да ли нас разумију и желе да разумију
знају ли да пјесму напишу и читају
у одјеку твога вапаја закључих да не знају и да су глуви и не чују
трпе свјесно несвјесно и бесконачно
до краја
до издисаја
и одлазе наши свеци
лаништем плавим
у бескрај
одоре несашивене
недовршене
на покопу спаљене
демоном карпатским
отјеране

© by Савко Пећић ПЕСА

Mittwoch, Mai 26, 2010

Poetry in a Global Box: Rzeczpospolita Polska

Grzegorz Wróblewski

TRUE FRIENDS

Some times it’s women with a false diamond
in the ear, other times gossiping parrots
or failed politicians.
There came often to my uncle’s house, a priest
in company with a professor in corpse
conservation. They played poker
and drank peppermint liquor.
They had a good time together.
I also knew a man who chose
loneliness. (He had a passion
for silence and vermin crawling
on the walls!) When he died,
he bequeathed his body.
He was a huge man.
He lasted many months.

© by Grzegorz Wróblewski


ВЕРНИ ПРИЈАТЕЉИ

Понекад су то жене са вештачким дијамантима у уху,
други пут брбљиви папагаји или поражени политичари.
Код мог стрица често је свраћао свештеник у друштву
са професором који сецира лешеве. Играли су покер
и пили ликер од менте. Било им је добро заједно.
Познавао сам такође мушкарца који је одабрао самоћу.
(Тај је био наклоњен тишини и бубама које гмижу по
зидовима.) На самрти завештао им је своје тело.
Био је то велик момак. Потрајао им је месецима.

© by Гжегож Врублевски
(Превод: Зоран Ђерић)

Dienstag, Mai 25, 2010

захвалност

© by РАШ! (Rush 57)

захвалност

искорачио сам судбински гласно
и журим у нови дан

сустигла ме ријеч
дијете моје најмилије
и мени грешном
нацртало врата
на зиду затворском

Мирослав Б. Душанић

Rade Šerbedžija

Rade Šerbedžija

IZA

Iza svakako postoji
iza je uvijek
tu
pored
nakon
iza svega
I
iza ničega
stoji iza
iza je mudrije
dogodilo se
iza je i dublje
umnožilo se
ko zna koliko
I ko zna zašto
uvijek je
iza nečega
ili
iza svega
svakako
sasvim pristojna riječ
za
zauvijek

Rade Šerbedžija



ON, NEKO DRUGI

Već duže vrijeme neki čovjek u meni odbrojava moje korake. Jedan, dva, tri, četiri... I tako po čitave dane.

Pustim ga da to čini, hoću da kažem, ne mogu zaustaviti kada nešto naumi. On unaprijed zna što ću ga pitati, a ja se uvijek iznenadim njegovim odgovorom. Sve u svemu, navikao sam se već na njega. Posljednjih godina neprestano je sa mnom. Ponekad mi se učini da je živio u meni od najranijeg djetinjstva, tj. od kada se pamtim. Kako bi inače znao neke najintimnije stvari koje nikome nisam povjerio? Često zaželim da izađe iz mene, da sjednemo za stol i ljudski popričamo o svemu. On se tada zavuče u najdublji dio mene, postaje malen i gotovo nevidljiv i odnekud iz daleka odgovara. Neće da govori o sadašnjosti i uopće, pravi se kao da ne hodamo ulicama Londona i kao da ne postoji ova nova stvarnost oko nas sa svim svojim posebnostima. On bi samo da priča o prošlosti. Naročito o stvarima koje bih ja što prije da zaboravim. Kaže (gotovo podsmjehujući se): Sve tvoje je u tebi. Treba ti samo pomoći da pravilno rasporediš uspomene.

Ponekad mi uspijeva da se pretvaram kao da me njegova priča naročito zanima. On tada, sebe ljubiv kakav već jest, raspriča se i postane velik tako da zauzme potpuni oblik mene. Ja se tada samo umnožim, brzo i spretno sakrijem iza ugla, a on produži nekom od ulica Londona. Sjednem napokon sam u bar, naručim pivo i ne razmišljam ama baš ni o čemu. Tih nekoliko dana dok sam sâm družim se samo sa Englezima i govorim naravno engleski. On za to vrijeme kruži ulicama Londona i prati naše izbjeglice da bi pronašao put do mene. Obično uđe s lijeve strane, namrgođen i uvrijeđen, gleda na drugu stranu ulice. Neko vrijeme tako šutimo i samo hodamo. On zna sve što bih ga ja mogao pitati, a ja ne znam što će mi odgovoriti. Zatim, nakon nekog vremena, počinje ponovo da mi broji korake. Jedan, dva, tri, četiri...I tako po čitave dane.

Rade Šerbedžija: On, neko drugi
Izdavač: "Stubovi kulture", Beograd, 1998

Montag, Mai 24, 2010

ПОЈЕЗНА

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne

***

већ свиће посљедњи дан
најављује пропаст звука
ничег нема
и смрти своје час
спознајем
попут дрвета трулог
немоћан
да у овом предјелу
оставим траг
(или само за час сјенку)

Мирослав Б. Душанић

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne

Sonntag, Mai 23, 2010

Jorge Luis Borges: Jemand sagt zum Tango (Alguien le dice al tango)

Illustration: © by Silvio Daniel Kiko - Tango

Jemand sagt zum Tango

Tango, den ich tanzen gesehen habe,
im Gegenlicht eines gelben Sonnenunter-
gangs, durch jene, die fähig waren eines
anderen Tanzes, dem des Messers.
Tango jenes Flusses Maldonado,
mit weniger Wasser als Schlamm,
vom Führersitz eines Wagens im
Vorbeigehen gepfiffener Tango.

Unbesorgt und munter
schautest Du immer nach vorne.
Tango, Du hattest das glückliche Schicksal,
ein Mann zu sein und mutig dazu.
Tango, Du warst glücklich,
wie auch ich es gewesen bin,
so, wie es mir die Erinnerung erzählt;
war die Erinnerung das Vergessen.

Wie viele Dinge sind uns Beiden,
seit jenem Gestern, widerfahren:
Das Aufbrechen und die Last,
zu lieben und nicht geliebt zu werden.
Ich werde gestorben sein, aber Du wirst
weiterhin Teil unseres Lebens sein.
Buenos Aires vergisst Dich nicht,
Tango der Du warst und sein wirst.

Jorge Luis Borges


Alguien le dice al tango

Tango que he visto bailar
contra un ocaso amaríllo
por quienes eran capaces
de otro baile, el del cuchillo.
Tango de aquel Maldonado
con menos agua que barro,
tango silbado al pasar
desde el pescante del carro.

Despreocupado y zafado,
siempre mirabas de frente.
Tango que fuiste la dicha
de ser hombre y ser valiente.
Tango que fuiste feliz,
como yo también lo he sido,
según me cuenta el recuerdo;
el recuerdo fue el olvido.

Desde ese ayer, ¡cuántas cosas
a los dos nos han pasado!
Las partidas y el pesar
de amar y no ser amado.
Yo habé muerto y seguirás
orillando nuestro vida.
Buenos Aires no te olvida,
tango que fuiste y serás.

Jorge Luis Borges

Samstag, Mai 22, 2010

Bevor ich klagend

Alles, was wir sehen, könnte auch anders sein.
Alles, was wir überhaupt beschreiben können,
könnte auch anders sein.

Ludwig Wittgenstein

© by Yagihashi Tsukasa (八木橋司)

Bevor ich klagend in entfesselte Sturmgewalt hinabstürzte
Was dachte ich denn...

Gräser sind noch immer
In der Macht des Windes
Sie kann man auch
Durch die Gitterstäbe mögen
Tief
Schweigend


Miroslav B. Dušanić
 


© by Yagihashi Tsukasa (八木橋司)

Freitag, Mai 21, 2010

Ријечи жалбе

© by Pero Vaslić


Ријечи жалбе
(За Р., иза оних капија)

Траве су још увијек
У власти вјетра
Оне се воле и
Кроз решетке
Дубоко
Ћутке

Мирослав Б. Душанић

und schweigsam hin zu kafka

Henri Matisse: Odalisque (1923)

und schweigsam hin zu kafka in dem ihr herz mich nie vergisst

und schöne odaliske da vor meinen augen mit schwachen lichtern belaubt
und schwermütiger celloklang aus der nachbarschaft schwenkt hinein in den raum
und schlägt in schmutzig weiße wände
und schneebringend und eisig tönt und belagert uns wie der nordwind
und schleicht sich unter unsere haut ein mit den schatten
und schmerzt und vibriert unerbittlich lange
und schaukelt unsre augen und erwartungen und all das was er schaukeln kann

Miroslav B. Dušanić

СРПСКА ГЛУПОСТ СТОЉЕЋА

објављено у ПОЛИТИКА ONLINE за петак 21. мај 2010.







Шта нам је извјештач/законодавац хтио да каже? Да ли постоји силовање које није понижавајуће...?
Мирослав Б. Душанић

Donnerstag, Mai 20, 2010

Isabel Allende: Das Geisterhaus (La casa de los espiritus)

Isabel Allende: Das GeisterhausPrinted in Germany 1985
Aus dem Spanischem von Anneliese Botond
ISBN: 3-7632-3-1692
(gleiche Übersetzung auch als Lizenzausgabe des Spiegel-Verlags für die Spiegel-Edition 2006/2007;  
ISBN-10: 3-87763-021-9;  
ISBN-13: 978-3-87763-021-1)


Es war eine lange Nacht, vielleicht die längste in meinem Leben. Ich saß neben dem Grab, ich sprach mit Rosa, ich leistete ihr Gesellschaft auf dieser ersten Etappe ihrer Reise ins Jenseits, der schwierigsten, weil man sich von der Erde noch nicht trennen kann und die Liebe der Liebenden braucht, um wenigstens den Trost zu haben, dass man im Herzen eines anderen Menschen gesät hat.




Mittwoch, Mai 19, 2010

Poetry in a Global Box: Bundesrepublik Deutschland

Tabea Soergel

 ++381

Im Laufe des Sommers sind die Drähte
morsch geworden ein Kabelsummen am Ende
der Leitung von hier nach Belgrad und nach
dreizehn stummen Versuchen wird stets die
Verbindung gekappt / die Tischplatte überziehen Scharten
aus Stille was ist der Abstand zwischen A. und B.
mit Scherenschnitten ins weiche Holz und anhand der
Tonintervalle unter meinen unruhigen Fingern wird jede Pause
zur Rille die unabspielbar bleibt / ein Knacken hieß immer good
morning dear Serbian Secret Service doch vielleicht sind die
letzten Glasfasern gerissen oder hast du den Hörer beiseite
gelegt und wie soll ich das wissen nie hast du
die Regeln des Schweigens erklärt

© by Tabea Soergel

Dienstag, Mai 18, 2010

ОД СРЦА СРЦУ

© by Clayton Brothers

ОКО НАС ПЉУШТЕ КИШЕ
Д/А САН МИ И ДАЉЕ ДИШЕ…


око нас пљуште кише
кажу да нас неће бити више
да колијевке биће пусте

око нас вјетрови
к'о на сред прага отрови
просути из магле густе

око нас јеке
да нас отргну од наше ријеке
и мајке одавно отишле
нису нас нису
горке сузе заобишле

живот у нама
и пред нама
нас не слама

и не смије
да крије
да обала
она родна наша
извор-воду пије
ону којом нас мајка задоји
да јесмо
да будемо
њени а своји

Милорад Мишо
Ђ у р ђ е в и ћ

Эрнесто Че Гевара / Ernesto Che Guevara

© by Марина Звидрина

«Мое поражение не будет означать, что нельзя было победить. Многие потерпели поражение, стараясь достичь вершины Эвереста, и в конце концов Эверест был побежден.≫
Эрнесто Че Гевара

празне странице у албуму


празне странице у албуму

и када ми слике из албума одстране
у вакуму насталом између страница
- у тим оазама укоричених празнина
налази се још увијек само мој живот

Мирослав Б. Душанић

Montag, Mai 17, 2010

умјесто епилога

© by Amelia Royan - Art of Water

умјесто епилога

нигдје никог у црнилу овом
нико да ми се у оку огледа
пусте су цесте
да бих продужио кретање
бројим кораке

кући ми се враћа
покајнички
на крст и љуте коприве
тамо ме мајка ишчекује
без слова и јаука

и заспим уморан и згрчен
и знам да је и то злочин

Мирослав Б. Душанић

© by Amelia Royan - Art of Water

Lied zur Ermutigung

© by Bådteatret - København

Lied zur Ermutigung

Melde Dich!

Für deinen Anruf habe ich Gedichte von Elsa Rieger,
von Tasso und Tanja Dückers gesammelt.
Und drei Rosen selbstgeköpft.
Je eine, für jedes Jahr des Schweigens.

Melde Dich!

Ich lese keine Texte von mir mehr. Ich weiß es,
sie sind konfus und leer.
Hinterlassen keine Spuren
und verhallen mit der Zeit. Wie ich.

Melde Dich!

Der Mond steigt Nacht für Nacht langsamer auf.
Es regnet oft. Es tropft. Es rauscht.
Und Winde kühlen mein Herz. Das sind einfach Dinge,
die ich nicht mehr begreife. Das schmerzt.

Miroslav B. Dušanić

Sonntag, Mai 16, 2010

Пјесма Бога Перуна

© by Андрей Клименко - Перун

Пјесма Бога Перуна

Моих сынов бросали в ледяную купель.
Нет лучше воинов.
Нет лучше сынов.
И никто более их достоин.

Нести на землю добро.
И останавливать зло.
(Перун Бог Славян)

Ако осама мојим срцем овлада
ја Бог свих Словена велики Перун
изроним на површину моћног Дњепра
и искорачим на ту Свету земљу
моју земљу и прошетам обалом
долином равницом узвисином
ослушнем разговоре плаховитих бреза
чежњивих јова поспаних липа
тјешим крхке тополе и ломне јаблане
ожалошћеним врбама видам ране
храбрим некада моћне орахе и лијеске
и бријестове да не клону духом
и глогове и дријенове не заборављам
као ни моје умилне забављачице зове
и помне миомириса пуне дуње
оморике смреке јелке и борове
и вјерне сапутнике кленове и храстове
-
-
-
али ако наступим као неумољиви ратник
или као гладни вук искорачим из сна
и језик и очњаке истурим
ни сури орао не налази мир
на стрмим и мрзлим врлетима
-
-
-

Мирослав Б. Душанић



© by Виктор Крижанивский - Бог Перун
  

Humor an der Ostseeküste (Mecklenburg Vorpommern)


Чињеница, да смо једног дана мртви, није доказ зато, да смо и живјели...!!
Ansichtskarte (Foto & Design): Ekkeheart Gurlitt

Samstag, Mai 15, 2010

Poetry in a Global Box: Island

Birgitta Jónsdóttir

Wake up

I have seen signs
the end of the world
as we know it
has begun.

Don't panic
it might look terrifying
on the surface
but inside every human being
a choice
to go under
or flow.

Earth is calling
Sky is calling
God is calling
Creation is calling
wake up, wake up now.

Generate the capacity for love
for compassion in your heart.

Now is the time
to wake up
to the call of growth
and unlimited love
to all that life is.

So wake up, wake up now.

© by Birgitta Jónsdóttir



Пробуди се

Ја сам видјела знакове
крај свијета је
као што знамо
започео.

Не паничи
можда то изгледа застрашујуће
на први поглед
али у суштини свако људско биће
има избор
да потоне
или плива.

Земља призива
Небо призива
Бог призива
Васиона призива
пробуди се, одмах се пробуди.

Оспособи себе за љубав
за самилост у твом срцу.

Сада је вријеме
да се пробудиш
на зов растућих
и неограничене љубави
за све што је живот.

Зато пробуди се, одмах се пробуди.

Биргита Јонсдотир
(на Српски прeпјевао: Мирослав Б. Душанић)

Freitag, Mai 14, 2010

Blume des Bösen

© by Михаил Викторов - Цветы зла (Michael Victorov - Flowers of evil)

Blume des Bösen

Ich versuchte ihre Hände anzurühren
die wächserne Stirn
und raue Gewebe
die ihr Körper geheim hält

Einen Kuss ins Gesicht einzudrücken
und wie ein Vogel
in kupferne Gegend davonzufliegen
mit der Handschrift über erlebte Angst

Aber etwas Morbides war es
in diesem Spiel

Sie blieb in vier Wänden vereinsamt
himmelschreiend nach dem Licht
das nie die zerstörende Kraft besaß
um ins Zimmer durchzudringen

Nicht einmal ein tiefer Seufzer
meine Bitte meine Klage
nicht einmal ein Herzklopfen
konnte sie erbarmen

Nichts außer der Finsternis war es
in ihrem Schoß

Miroslav B. Dušanić
(1984 - 2010: immer wieder neugeordnet und verfasst
- ursprünglich wurde es auf Serbisch geschrieben)

Савко Пећић ПЕСА: Јенки на Балкану

Свако има своју визију
Савко има своју такође
Мирослав Б. ДУШАНИЋ

Савко Пећић ПЕСА: Јенки на Балкану
Књижевни клуб ВИХОР – Дервента 1997
ИСБН: 86-81729-11-Х

ПОЧЕТАК

У основној школи
Пoчех учити
Прва слова

Гле

Остарих
А још не научих
Последње слово

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne


У САМОЋИ

Дубоко у ноћ
Завирујем
Тањирима празним

Вода из чаше
Заудара
Стомаком
Колутају облаци

Пропиње се пас
Завија
У зимској ноћи
Празнине
Безживотне
Хладне

Само
Шпорет
И свијећа
Нешто дају

На столу
Масна крпа
Жгара масноћом
Повраћа ми се
Од мучнине

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne


ВИДИК

Макни се с прозора
Видик ми заклањаш
Свјетлост кућом тињаш
Слова књизи крадеш
Правиш таму
Очима здравим

Макни се с прозора
Видик да уђе
Свјетлост кућом да обасја
Слова у књизи
Да се разлете
Свјетлошћу
Очију
Здравих

© by Savko PEĆIĆ PESA - Motiv iz Pojezne

Donnerstag, Mai 13, 2010

Charles Simić: Stone


Stone

Go inside a stone
That would be my way.
Let somebody else become a dove
Or gnash with a tiger’s tooth.
I am happy to be a stone.

From the outside the stone is a riddle:
No one knows how to answer it.
Yet within, it must be cool and quiet
Even though a cow steps on it full weight,
Even though a child throws it in a river;
The stone sinks, slow, unperturbed
To the river bottom
Where the fishes come to knock on it
And listen.

I have seen sparks fly out
When two stones are rubbed,
So perhaps it is not dark inside after all;
Perhaps there is a moon shining
From somewhere, as though behind a hill—
Just enough light to make out
The strange writings, the star-charts
On the inner walls.

Charles Simić

Ишчезли свијет

© by sensual seduction (diary.ru)

Ишчезли свијет
„И тако пун ћутања у непреболу своме
Чекам тај заборав на врху крстаче
Сасушену травку пијесак и јесење“
Радмило Радовановић
Наши дани не знају за свитања
Све се свело на понављање
Сваки корак услијепо
Понестаје нам даха
Гледамо једно мимо другог
Ишчекујемо 
Љубав отиче
Око нас само вјетар
Чак и гаврани ћуте

Мирослав Б. Душанић

Friedrich Dürrenmatt



Die Freiheit ist schön, ach, das wissen wir alle / Doch willst du sie greifen, vergeht sie im Nu / Denn wer am Speck sitzt, sitzt in der Falle / Und willst du hinaus, klappt die Falle zu.
Dürrenmatt: Frank der Fünfte

Sonntag, Mai 09, 2010

Анђелина Петровић: Сасвим обичан дан

Кључар

Када црквењаци и свечана поворка
крену путем просветљења,
а злобници се наместе за
новинске читуље,
ставом питомог лудака
гацаћу по кишним избљувцима
и смехом се дићи
изнад ждралова.

Радничким рукама и тајном кључара
исклесаћу пристојност слободњака
и бити већа од облакодера.

© by Анђелина Петровић



Писмо

Поштанско сандуче не отварам.
Бојим се, наћи ћу мирис брескве
и слободу дивљих птица.

Француска вина више не волим.
Прерасла сам за романтику
сазрела за понижења.

Сада,
плешем по енглеској трави
и обитавам у висећим вртовима.

Као сентименталиста
измишљам живот у театру
и предвиђам зле духове
на картографији неба.

© by Анђелина Петровић


Samstag, Mai 08, 2010

dort

Dream © by Željko Đurović

dort

die wortlaute
gingen verloren
den letzten vers
ein hundegeheul
nahm ich mit
sammelte eilig
noch schatten
und träume
die seelen
weit umher
in die vier winde
zerstreut
blieben wie ein
zerrissenes buch

dort

wäre ich ein
großer dichter
wie jovan dučić
der uns liebte
heimattreue
lehrte
nun bin fern
dichte nicht
heule nur worte
für all die fremde
die das leben
meines volkes
blutig
entwebten


Miroslav B. Dušanić

Улрих Шилер: Њемачка и "њени" Хрвати

Ulrich Schiller: Deutschland und „seine“ Kroaten
Vom Ustaša-Faschismus zu Tudjmans Nationalismus
Vorwort: H. Koschnick
Donat Verlag, Bremen 2009
ISBN: 978-3-938275-70-2
Preis: 14.80 €


Усташки крвави трагови

У својој књизи „Њемачка и њени Хрвати“ са поднасловом „Од усташког фашизма до Туђмановог национализма“, њемачки аутор Улрих Шилер, бивши кореспондент из Београда, Москве и Вашингтона за АРД (њемачки Први телевизијски програм) и реномирани недјељник „Вријеме“, прати и описује крваве трагове које су иза себе оставили хрватски националисти у Другом свјетском рату, послије њега али и у најновијем хрватско-србском сукобу у Хрватској и Босни и Херцеговини. На 228 страна колико садржи ова књига, он наводи прецизно и хронолошки историјске доказе са којим све то поткрепљује. На начин како је књига написана, могла би да носи и поднаслов „Историја хрватско-србских сукоба од Другог свјетског рата до данас, са посебним освртом на улогу Њемачке“.

Он наводи прва, од стране Хрвата над Србима извршена, етнички мотивисана масовна чишћења у Херцеговини, која су се догодила одмах послије проглашавања Независне Државе Хрватске. Масовне прогоне и убиства Срба без устручавања назива геноцидом. При свему томе он ни у једном тренутку не занемарује улогу Нијемаца, католичког клера и самог Ватикана. Такође описује партизански обрачун са Усташама и њиховим присталицама одмах по завршетку рата, али се истовремено осврће и на њихово, уз свесрдну помоћ католичких свештеника и Ватикана, организовано спашавање и пребацивање у Јужну Америку путем такозваних „Пацовских канала“. Он објелодањује да је већина најозлоглашенијих Усташа са комплетном заповједном структуром спашена.

Аутор није заобишао ни дјеловање хрватских емиграната у иностранству који се одвијао уз знање, па чак и уз логистичку подршку земаља домаћина. Њихово терористичко и сепаратистичко дјеловање назива „Клеро-фашистичким Џихадом“. Описане су појачане усташке активности нарочито од шездесетих година прошлог вијека, као и најмлађе генерације хрватских националиста. Он посебно наглашава континуитет њиховог дјеловања, које своју ренесансу доживљава доласком на власт религиозног националисте, Фрање Туђмана. У књизи је више пута истакнута срамна улога Њемачке и њених лидера у распаду бивше Југославије, посебно Хелмута Кола и Геншера који су заобишли Савјет УН и једнострано признали Хрватску.

Добро обавијештеном србском читаоцу су сви ови подаци добро познати, новина је у том да се они по први пут документовано представљају њемачком читаоцу, који је до сада Хрвате познавао само „као добре и жртве“ а Србе у лику „распуштених хорди лоших момака“. Сумњам да ће ова књига у скоро вријеме бити преведена на Србски (да ли ће уопште?), али за оне који разумију њемачки језик је документ вриједна пажње.

Мирослав Б. ДУШАНИЋ