Тодора Шкоро: Суђаја ми дала (2010.)

Нестварна

Нисам крива
за магле у оку,
за дрхтави глас,
за бајку коју ствараш.

За сан без краја
у који сам,
нестварна,
залутала.

Ја жива, истинска,
нисам ни вила,
ни богиња,
ни твој спас.

Далека једино
могу да трајем
тек као ехо,
а не глас.

Заблуда

Кажу
туга свременом прође,
или умине, утрне.
Лажу.
Моја, храњена самоћом,
појена болом
расте и буја,
у окове очаја баца,
па бих да крикнем,
викнем,
а снаге немам,
тек лелујам
међу смехом и неразумом
оних што још удвоје
ходе друмом.

Gedankenstürme

© by Leonor Ruiz - Entity (2006)

Gedankenstürme

Die Gedankenstürme geben nicht ruh.
Die Tage bluten aus allen Wunden.
Sieh, die Skelette wanken in ihrem neuen Kleid.

Miroslav B. Dušanić

Олег Погудин (Oleg Pogudin)

Poets' Stamps

01. Edgar Lee Masters

02. Walt Whitman

03. Emily Dickinson

04. Robinson Jeffers

05. Edna St. Vincent Millay

06. Marianne Moore

07. Robert Frost

08. Edgar Allan Poe

09. T. S. Eliot

10. Paul Laurence Dunbar

==================================================================

Умрех за лепоту, али тек
Што скрасих се у гробу,
Кад неког што за истину умре
Положише у суседну собу.

Питао ме тихо зашто сам пала,
''За лепоту'', беху речи моје,
''А ја за истину. Они су једно.
Браћа смо'', рекао је.

Ко рођаци што се ноћу сретну
Говорили смо између соба,
Све док маховина није такла усне
И прекрила нам имена оба.

Емили Дикинсон

Жалопојка

© by Catherine McCarthy:My Petit Monsoon, 2005

Жалопојка

Један гавран узвикује: Извршена је
воља Господа против мене.
Горе у висинама је туга недјељива
за душу испуњену патњом.
Срце моје поново вапи
Господе.
Гдје да је смјестим?

Мирослав Б. Душанић

© by Catherine McCarthy: Petal and Pearl, 2005

Chinua Achebe: Okonkwo oder Das Alte stürzt

Mutter Milan schickte einstmals ihre Tochter nach Futter aus. Sie flog fort und kam mit einem Entenküken zurück.

„Das hast du gut gemacht“, lobte Mutter Milan ihre Tochter, „aber sage mir, was hat die Mutter dieses Entenküken gesagt, als du herabgestoßen bist und ihr Kind weggetragen hast?“

„Sie hat nichts gesagt“, antwortete Tochter Milan, „sie ist einfach fortgegangen.“

„Du musst das Entenküken sofort zurückbringen“, sagte Mutter Milan. „Dieses Schweigen bedeutet Unheil.“

Und so brachte die Tochter das Entenküken zurück und nahm sich stattdessen das Küken einer Henne.

„Wie hat sich die Mutter dieses Küken verhalten?“, fragte Mutter Milan.

„Sie hat geschrien und getobt und mich verflucht“, sagte die Tochter.

„Dann können wir das Küken essen“, sagte Mutter Milan. „Von jemandem, der schreit, hat man nichts zu befürchten.“

ISBN: 3-518-11138-8

ein wehmütiger fluchtgesang

Käthe Kollwitz - Tod hält Mädchen im Schoß (1934)

ein wehmütiger fluchtgesang

kein schneller blick
der klärt
den tod und zwang
uns zu verbergen

keine gedanken mehr
in dem flüchtigen
atem der nacht

niemand

kann seine augen
verschließen

die flucht
kennt keine zeit

doch der atem noch

Miroslav B. Dušanić

© by Luciano Pedicini, Neapel

...an dıesem punkt, hör zu,
da kam der tod,

so unerwartet, kam,
(dıe würfel warn gefallen)
und rıss den punkt
und riss dıe welt,
(so feın gebaut, so feın geplant,
so feın gedacht, so feın gemacht)
ganz eınfach ab...

zerrıssne welt,
des irrsinns opfergeld,
ist abgerıssen,
wıe eın bild,
kalenderblatt,
herzblatt,
herzblut,
lebensader,
lebensglut,
rıss alles hın,
den strom,
ımpuls,
lebendıg lustıg lıcht,
versıckert,
trost ıst nıcht,
nur leıdgeflüster,
leıdgeraune,
leıdgeschluchze,
leıdgeseufze,
leıdgejammer,
schmerzensschreıe...

was vermag das leıd zu stıllen,
wer baut brücken hın zum atemhauch,
dem blick, dem süssen kuss,
dem allerletzten wort,
dem klang der schrıtte...

...so kalt lıegt sonne auf der haut...

© by Gabriele Brunsch

лет

© by Mildred Kaye - Icarus Falling

лет

птица лети док се не замори
или док је не устријеле...

Мирослав Б. Душанић

Adam Elliot: Harvie Krumpet

понекад

© by Raghu Gopalan

понекад

понекад
само нам се чини
да смо ту и да нас нема
да нам лишће вене
да нам сунце не сија
магле не постоје
потоци не теку
шљиве не рађају

понекад
само уморни и снени
кратко као што звијезда трепне
свјесни да постојимо
свој живот лудујемо
угарак носимо и машемо
из таме кроз свјетлост
ликом појавимо

понекад
само кад би могли
свјетлсост зауставити
лишће би опало
сунце заспало
ликом у почетак
не би се појавили

© by Савко Пећић ПЕСА

Photo: © by serhios

Запечаћен живот

© by Dejan Maksimović

Запечаћен живот

На мом длану
вене лист брезе
и нико не може
то да спријечи

Мирослав Б. Душанић

Das versiegelte Leben

© by Pero Vaslić

Das versiegelte Leben

Auf meiner Hand
welkt ein Birkenblatt
und Niemand kann es hindern

Miroslav B. Dušanić
___________________________________________________________

Der Greis erschrak. »Allgütiger Himmel! Es wird ihm doch kein Unheil widerfahren sein?«

»Er war bei dir?«

»Freilich, und meine Magd hat ihn geführt und hat das Sträußlein von ihm gebracht und das Birkenblatt. Und hat mir ausgerichtet: heut will er kommen. Stund um Stund schon warten wir auf ihn mit Schmerzen. Wenn mir der liebe Bruder auch das Birkenblatt geschickt hat und das Sträußlein für mein gutes Weib –«

Der Greis verstummte....

(Ludwig Ganghofer: Die Martinsklause)

© by Pero Vaslić

Georg Mertens

Es war mehr als eine Erfahrung

© by Nathan W Jones - Mystic

Es war mehr als eine Erfahrung

Die Welt löst sich von meinem All

Und, ganz auf dem Gipfel der Schlachten,

Wenn die Jahreszeit des Blutes in meinem Hirne welkt,

Erkenne ich das Taglicht in dieser männlichen Klarheit,

Die mein ist,

Erkenn ich den Taumel der Freiheit,

den Tod der Trunkenheit,

Den Schlaf des Traums,

O Spiegelungen auf meinem ich, o meine blutigen Spiegelungen!

Paul Eluard

Die Abenddämmerung
Die Gesichter
Der Spiegel

Ich begriff: In meiner Hand
Das Messer eines Königs
In meinen Augen alter Groll

"Eines" nur fehlte noch: Die Kerzen
Für das Gebet
Und ein ferner Nachtigallenklang...

Ein Zustand höchster Kreativität: das Unausgesprochene „markierte“ meine Bewegung… Es war ganz einfach. Scheinbar passierte hier alles aus sich selbst heraus: Die Welt dreht sich, ich drehe mich mit ihr. Ich habe die Revolution ausgelöst. Die Zeit der Nebel ist vorüber, ich lebe jetzt in einer Welt des Dunstes. Ich setze mich intensiv mit dem Material auseinander und arbeite mit dem Wunsch die Oberfläche aufzureißen. Usw.…

Nur Angst hatte ich gehabt: dass ich draußen an der Grenze zum Nichts, so werden würde wie ein Fremder in der Fremde. Ich starrte auf die Haustür und es dauerte, ehe ich begriff: Nutzlos all das… Das Gedachte muss dem Denkbaren weichen. Ich bin der Fremde in einem Traum.

Miroslav B. Dušanić
___________________________________________________________
Wenn einem Menschen nichts anders mehr übrigbleibt, fängt er an zu schreiben.
Danilo Kiš

Zärtlichkeit

Suavidade Sem Título © by Helder Vasconcelos

Zärtlichkeit

Es lohnt sich ein Leben lang, auch durch alle Verdunkelungen der Zeit, die Zärtlichkeit zu suchen, um nur ein Erinnerungslied zu verewigen.

Miroslav B. Dušanić

Japanese post-rock band: Sgt.

Правила службе на кожној клиници

Sava Šumanović (Сава Шумановић)

Правила службе на кожној клиници

Наредили су ми да креме и масти размазујем дланом
а не само кажипрстом или палцем
гледајући са стране кажу прихватљивије је
да размазујем од косе низ леђа све до прстију на ногама
да размазујем стручно
ни споро ни њежно
њежност је опасна замка која води нечему
под знацима навода
да размазујем жустро али не грубо
да размазујем без разлике женско и мушко
и по могућности увијек исто
а ако размазујем друкчије да се то не примијети

Наредили су ми да гледам и не видим ништа
осим болних мјеста
твој поглед је кажу само оштећена кожа
била она на подлактици или она на грудима
блискост је искључена
чак и са лицима које познајеш од раније
док су била сасвим здрава и клинички неинтересантна

Наредили су ми да размазујем и не осјећам кожу под прстима
да не саосјећам са болом
да попут робота радим механички
и будем здравствени радник на нивоу

Мирослав Б. Душанић

Emina

© by Yvan Galvez

Emina

Unter dem Schleier atmen Wege
Der Tag hat sie verschluckt

Erst am Abend völlig vereinsamt
streckt sie ihre Füße
auf das sinkende Licht…

(2007-2010)

Miroslav B. Dušanić

EKV (Ekatarina Velika / Catherine the Great)

глас жудње

Babylonian stele Louvre

глас жудње

ако ме се ико сјети (онако успутно): сломљен
посустао сам на раскршћу бабилонском
разочаран положио очи
завјештао их склупчаним змијама
заувијек ми оста неоткључан
језик немушти

Мирослав Б. Душанић

Großstadtschocker: Dem Himmel so nah

© by Pedro Camara - Momentos...

Großstadtschocker: Dem Himmel so nah

Sing aber spiel nicht mit mir
auf schmalem Grat
Wettlauf mit dem Tod
hier und heute

Schau dich schlau
mit den Augen der Entdecker
die fetten Jahre sind vorbei
Herr Ober auch ich war
nur ein mittelmäßiger Schüler

Solange du da bist
sag einfach ja
der Himmel soll warten Öl
Schweiß
und harte Männer

Küss niemals einen Flaschengeist
ein Killer
kommt selten allein

Stirb an einem anderen Tag
irgendwie anders: im Fadenkreuz
der Mafia absolut live
mit Fauchen und Trompeten
im Lichte des Tages
unter unserem Himmel

Miroslav B. Dušanić
(2007-2010)

/ Eine TV-Programmauswahl am 6. Mai 2007 - wortgetreu, inspiriert durch „Radionummer“ von Dirk Schroeder /

Чика Јова: Јован Јовановић Змај

Photo: © by Pero Vaslić

Шта ја све имам?

Ево имам два ока у глави,
Њима гледам, како с' небо плави,
Видим цвеће, тице, рибе чиле,
Видим моје родитеље миле.
Очи моје, Богу хвалу дајте,
Очи моје, весело гледајте!

Ево имам ува два,
Послушна су обадва,
Њима слушам, кад нам вели нана:
Децо моја, будите ваљана!
И кад баба зове, да се ради:
Ко год ради, не боји се глади.

Имам уста, да говорим њима
Оцу, мајци, пријатељ'ма свима;
Што год мислим, казат' могу,
Што год не знам, питат' могу.
Могу певат', смејати се могу,
Ох, па могу молити се Богу!

Имам срце малено у груд'ма,
Весело је међу добрим људ'ма.
Љуби све, што ј' добро, љуби силно, живо,
Ал' откуд ми срце, ко ми га даривȏ?
Бог ми га је дао, та зар не знам, гле,
Бог ми дао срце, Бог ми дао све.

ЧИКА ЈОВА
СРПСКОЈ ДЕЦИ

НИРНБЕРГ 1997

Mythos und Wahrheit

© by Kris Kuksi

Mythos und Wahrheit

Nimmer können wir zurück
Friedrich Nietzsche

Einmal singt der Mut
leuchtendhell: So wäre es an der Zeit
entkräftete Seelen zu befreien
und ihr Leid!

- Wohin mit denen
die keine Heimat haben?

Miroslav B. Dušanić

 
weitere Werke bei Jon Beinart : beinArt Surreal Art Collective bzw. im Buch Metamorphosis oder Kris Kuksi's Gallery

Surreal Visionary Fantastic Art & Metamorphosis Art Book

Татьяна (Таня) Буланова [ Tatiana (Tanya) Bulanova ]: Melancholisch auf Russisch und Französisch

запис о огледалу

запис о огледалу

урамљено или не - аутентичан
простор без димензије

празно али од других празнина
у свему различито

нијемо
нијемо и без ријечи схватљиво

ништа шта бих могао да додам
а пуно тога бих радо одузео

Мирослав Б. Душанић

Installations: © by Lee Yong Baek - Mirror 1 & 2 (2007)

Poetry for Peace in Manipur ( মনিপুর )

On the fire

On the fire, I walk.
Beneath the rain, I cry.
Under the hailstones, I survive.
In the thunder, I howl.
Throughout the storm, I fly.
Below the star, we hide.
In the dark, I search my way.
All through the frozen winter, I swim.
Encircled by testosterone soldiers,
We encircle thabal chongba [1].
Under the moon, they rape.
Under the sun, they kill.

© by Rojio Usham

[1] - Manipuri moonlit dance in circle

у потрази за човјеком

© by "Илустрована Политика"

у потрази за човјеком

у беспоштедној борби анђела и демона
у урлику громова и пламену муња
олујни вјетрови и кише бришу с неба
све знакове нашег постојања
и оном ко се усуди да тражи човјека
препоручио бих да се приземи
и да га тражи у блату и прашини

Мирослав Б. Душанић

© by Savko PEĆIĆ PESA - Đurđevdanska pjesma

усудом нама

поред Драшана и потока
пламишта и умрлишта
одоришта и огњишта
вашаришта и ракишта
пјевалишта и игралишта
ноћишта и прелишта
чакија палија и авлија
путишта и остругишта
бујадљика

шљивишта и узбрдишта
пијаништа и равништа
табаништа и блатишта
на опанку

ораништа дрвеништа и мучишта
молитвишта гробљишта и вапајишта
под звијездама јездицама
покајницама

у црној сионици
иловачи орачи
црној погачи
мајци безгрешници и оцу срдитом
црн дим из угарка и сумрака
у блату и прашини
одмара се суза судбе тешке
наших предака
усудом нама намијењених

© by Savko PEĆIĆ PESA

Allen Ginsberg

A Supermarket in California

What thoughts I have of you tonight, Walt Whitman, for I walked down the

streets under the trees with a headache self-conscious looking at the full moon.

In my hungry fatigue, and shopping for images, I went into the neon fruit

supermarket, dreaming of your enumerations!

What peaches and what penumbras! Whole families shopping at night! Aisles

full of husbands! Wives in the avocados, babies in the tomatoes! --- and you,

Garcia Lorca, what were you doing down by the watermelons?

I saw you, Walt Whitman, childless, lonely old grubber, poking among the

meats in the refrigerator and eyeing the grocery boys.

I heard you asking questions of each: Who killed the pork chops? What price

bananas? Are you my Angel?

I wandered in and out of the brilliant stacks of cans following you, and

followed in my imagination by the store detective.

We strode down the open corridors together in our solitary fancy tasting

artichokes, possessing every frozen delicacy, and never passing the cashier.

Where are we going, Walt Whitman? The doors close in an hour. Which way does

your beard point tonight?

(I touch your book and dream of our odyssey in the supermarket and feel

absurd.)

Will we walk all night through solitary streets? The trees add shade to

shade, lights out in the houses, we'll both be lonely.

Will we stroll dreaming of the lost America of love past blue automobiles in

driveways, home to our silent cottage?

Ah, dear father, graybeard, lonely old courage-teacher, what America did you

have when Charon quit poling his ferry and you got out on a smoking bank and

stood watching the boat disappear on the black waters of Lethe?

Karolina Glazer (Polska)

In der Sprache suchend

Otl Aicher - Erich Fried in einem Studio der BBC, um 1967.

In der Sprache suchend

(bearbeitet)

Er: der Genosse Erich Fried
- unglücklich
im Ebenbild der Schmerzen

Das Wasser vertauschte mit
dem Blut - Ins rissige Feld fielen
rote Tropfen und lose Worte

Auf nichtsagende Weise
- wie sein Herz
trage ich ein paar Tropfen mit

Bald flösse die Sonne

Miroslav B. Dušanić

у лавиринту

© by Jon Sullivan

у лавиринту

не знам
да ли због лажи и увреда

сањао сам стабло
изнад којег се вијорио облак
сједио sam на клупи у парку
једног љетњег јутра
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

волим кипове
у свјетлу мјесечине
подсјећају ме на демоне
несреће и туге
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

цијеле ноћи сам лутао
и никог нисам срео
нешто касније у стану
такође пустиња
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

живот се удаљио од мене
постао сам дивљи
не пишем више поезију
мисли су ми пуне отпада
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи и увреда

Мирослав Б. Душанић

Можда у томе и јесте решење. Не размишљати о томе где је излаз, већ схватити да је живот распуће на којем стојиш управо сада. Тада ће лавиринт и нестати – па он и постоји у нашем уму, а у стварности је само избор – куда даље.

(Виктор Пељевин: Шлем ужаса)

тајне

© by  Rosendahl

тајне

све тајне су уткане у паучину
сусрети са пауком
су заправо сретања са Богом
зато их се многи и плаше

Мирослав Б. Душанић

Gesetzesbrecher

Miroslav B. Dušanić - Existence

Gesetzesbrecher

- Für alle, die wissen wollen: R. ist kein Verbrecher. Das wusste auch Kafka ein paar Jahre früher. Er hat das zu oft erlebt.

- Und nun?

- R. sitzt in der forensischen Anstalt für psychisch kranke...

- Und das nennen Sie deutsch!

- Nein, serbisch.

Miroslav B. Dušanić

Kaum zu ertragen

© by Vladimir Karchin (Владимир Карчин)

Kaum zu ertragen

Ich glaub‘

ich übergeb‘ mich gleich

Robert Gernhardt

Die Zeit läuft weg
und ein jeder von uns klagt
nicht mehr sie aufzuhalten
und tiefer einzudringen

Erinnerst du dich noch
an die letzten Kriege
rings um die Häuser
- Tag für Tag
ein Leiden ohne Richtung

Ah sag mir doch
wie kann ich
mein Inneres bewahren

Miroslav B. Dušanić

Die Frau mit dem roten Tuch

Die Jahre vergehen, aber der Gedanke, dass etwas von dem, was damals geschehen ist, plötzlich wiederkehren könnte, lässt mir keine Ruhe. Manchmal habe ich das Gefühl, dass mir jemand auf dem Fuß folgt oder mir plötzlich in den Nacken haucht.

ISBN-10:3-446-23488-8

Paprika Balkanicus (London)