 |
© by Нели Начева Недева |
Косовска (верзија тужна)
Само ће, као знак истрајне моћи
И освајачког старог надахнућа.
Стрчати мирно у тој општој ноћи
Бело минаре изнад црних кућа.
(Милан Ракић: Минаре)
Крвави жрвањ сапрале су кише,
Нечујно, као мирис увелог крина.
Ноћ би злочин да сакрије, удјене,
У земљу занавијек, неповратно.
Али жртве као класје узрело,
За божуре изњедре ново сјеме.
Постављам крст за удес зао. Ноћ
Ми усне запосјела, умукла
Као провалија нијема, дубока.
Снивам ли душе потомака
Или је јава изобличила лице,
Мрзећ' божуре с минарета висока.
Мирослав Б. Душанић
0 Kommentare:
Kommentar veröffentlichen