Трагови пусти великих сеоба

Трагови пусти великих сеоба

Увијек када помислим на завичај

сјетим се

                Хераклита

                             и ријеке коју је споменуо

осјетим извјесну грижу савјести

па потом данима изучавам

                 култ предака

                             и све бих дао за успомену

да сам јахао у боју на Мурата

у праскозорје на дику роду укрштао копља

                  у древном окршају

                              узбуђен и срећан.

Ускраћен пуног доживљаја отачества

тјешим се

                   да вапај мајке

                                и крици убијених

мене не оптужују и да нико не окреће главу

због оног шта је било и шта ће бити

                   јер терет кајања

                                је тешко издржати

у страном свијету – О да ли ме то осјетљиво

вријеме обликује или је пут мој  

                   непромјенљив

                                као стријела у лету?

Мирослав Б. Душанић