![]() |
| © by Pero Vaslić |
Забиљешка једног заборављеног човјека
Поново долази све оно, никад окончано
и до краја одболовано.
Херман Хесе
У току године изблиједе и нестану многи трагови
отуђено и загонетно изгледају приче
о некадашњем рату и забрањеној љубави
и ниједан предјел не памти више моје кораке
А ја бих поново испочетка кући да се вратим
натраг на смртоносни фронт гдје дисање на крв мирише
моји заборављени вукови жељели би у ноћи мјесечине
на снијегом завејане улице на Бадње вече
Овај проклети свијет није више вриједан помена
у мојој соби не проналазим знакове живота
ништа не оставља ране и ожиљке
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)


2 Kommentare:
Зар је дотле дошло да живот осећамо само онда када оставља ожиљке и ране...
Sher, sher Traurig...
Celia Clara
Kommentar veröffentlichen