Mittwoch, August 31, 2011

Забиљешка једног заборављеног човјека

© by Pero Vaslić

Забиљешка једног заборављеног човјека
                                                
                                      Поново долази све оно, никад окончано
                                      и до краја одболовано.
                                      Херман Хесе

У току године изблиједе и нестану многи трагови
отуђено и загонетно изгледају приче
о некадашњем рату и забрањеној љубави
и ниједан предјел не памти више моје кораке

А ја бих поново испочетка кући да се вратим
натраг на смртоносни фронт гдје дисање на крв мирише
моји заборављени вукови жељели би у ноћи мјесечине
на снијегом завејане улице на Бадње вече

Овај проклети свијет није више вриједан помена
у мојој соби не проналазим знакове живота
ништа не оставља ране и ожиљке

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

© by Pero Vaslić

2 Kommentare:

Bravarica hat gesagt…

Зар је дотле дошло да живот осећамо само онда када оставља ожиљке и ране...

Celia Clara Fischer hat gesagt…

Sher, sher Traurig...
Celia Clara