Премијер државе госп. Тадић нам пати од свакодневних ПРОЛИВА бескорисних идеја и рјешења, а вицепремијер госп. Дачић има ЗАТВОРЕ – како велике, тако и мале...
Против ових напасти – познате и као Жута куга илити Жута грозница, грађани Србије нису пронашли успјешне „демократске методе лијечења“, а оне „кобно радикалне“ су забрањене и нису допуштене у цивилизованом свијету, јер дефинитивно елиминишу заражене носиоце, док узрочници и зараза и даље несметано харају...
Навео сам само два „заражена“ примјера, и то најважнија, јер ова „братија су све и свја“ у нашој, милој нам отаџбини. Обичан човјек умије да каже, да су они „погонски мотор“, а ако је мотор покварен онда није ни за очекивати да нам иде... А да невоља буде још већа, нама су уз мотор још и остали „државни стубови“ (партијски, парламентарни итд.) заражени или дубоко зарђали...
Ма шта да кажем, у Србији све хаварија до хаварије, чудим се да нас још и има...
П.С.
...наравно, за горе написано власти могу да ме „ухвате...“ – ако будем толико глуп да се вратим у Србију, и осуде. За то постоје закони или се смисли нешто по хитном поступку. Ту су „српске дерикоже“ веома брзе и ефикасне. Кад хоће себе да заштите или ко зна из којег разлога дођу на идеју да треба неког „непожељног“ уклонити, увијек му нешто „пришију и прикаче“, довољно тешко за неколико година „хапсане“... Али законе који би помогли угроженим и окупираним грађанима, још нису измислили или изгласали...
Читам тако како „једног клинца фејсбуковца“ гурнуше у „бајбок“, јер је виртуелно пријетио предсједнику Тадићу (помало ми жао овог доконог младића), па онда прочитах како приведоше једну новинарку на „информативни разговор“, јер је написала да би неке – заборавих које – требало „добро изударати или томе слично“ (е њу баш и не жалим, јер је прије била новинарка Б92, па је и сама свјесно или несвјесно допринијела ширењу опаке инфекције, али да дотична госпођа има право, има...)...
...наравно, за горе написано власти могу да ме „ухвате...“ – ако будем толико глуп да се вратим у Србију, и осуде. За то постоје закони или се смисли нешто по хитном поступку. Ту су „српске дерикоже“ веома брзе и ефикасне. Кад хоће себе да заштите или ко зна из којег разлога дођу на идеју да треба неког „непожељног“ уклонити, увијек му нешто „пришију и прикаче“, довољно тешко за неколико година „хапсане“... Али законе који би помогли угроженим и окупираним грађанима, још нису измислили или изгласали...
Читам тако како „једног клинца фејсбуковца“ гурнуше у „бајбок“, јер је виртуелно пријетио предсједнику Тадићу (помало ми жао овог доконог младића), па онда прочитах како приведоше једну новинарку на „информативни разговор“, јер је написала да би неке – заборавих које – требало „добро изударати или томе слично“ (е њу баш и не жалим, јер је прије била новинарка Б92, па је и сама свјесно или несвјесно допринијела ширењу опаке инфекције, али да дотична госпођа има право, има...)...
Мирослав Б. Душанић
(није поезија, јебг. омакло ми се)
(није поезија, јебг. омакло ми се)
2 Kommentare:
Estupendo blog. Lo he descubierto den Dktiloteca, de mi buen amigo A. Campillo. Un saludo desde Espeña (Murcia)
¡Bienvenidos!
Un saludo desde Alemania (Hildesheim/Hannover.
Kommentar veröffentlichen