Mittwoch, August 31, 2011

Сибе Миличић


Идем кроз царство чудеса:
(Кроз ову малену земљу!)
и носим у својој души
дар вишњих добрих небеса:
схватам све клике и речи
ствари около мене,
све речи земље разумем,
све песме облака оних,
што лете високо, високо
готово до чуда васионих.

Сибе Миличић


Milena Pavlović-Barili (Barilli): Sibe Miličić

Забиљешка једног заборављеног човјека

© by Pero Vaslić

Забиљешка једног заборављеног човјека
                                                
                                      Поново долази све оно, никад окончано
                                      и до краја одболовано.
                                      Херман Хесе

У току године изблиједе и нестану многи трагови
отуђено и загонетно изгледају приче
о некадашњем рату и забрањеној љубави
и ниједан предјел не памти више моје кораке

А ја бих поново испочетка кући да се вратим
натраг на смртоносни фронт гдје дисање на крв мирише
моји заборављени вукови жељели би у ноћи мјесечине
на снијегом завејане улице на Бадње вече

Овај проклети свијет није више вриједан помена
у мојој соби не проналазим знакове живота
ништа не оставља ране и ожиљке

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

© by Pero Vaslić

Dienstag, August 30, 2011

Jetzt kann der Winter kommen / Сада може зима и да дође


Jetzt kann der Winter kommen 
                                       (für Hélène Dorion)

Die Schatten kriechen über meine Stapfen
Und die Erde rinnt vor Blut
Der Tod schleift die Rasierklinge
Und ich merke dieses Nicht-sicher-sein
Im Inneren schlagen die Glocken
Die Abwesenheit wieder
Oder gar nicht mehr
 (Mai 2008/August 2011)

Miroslav B. Dušanić

© by Levi van Veluw on the Behance Network - Landscapes

Сада може зима и да дође
                                 (за Елен Дорион)

Преко мога тешког хода гмижу сјенке
И земља пред крвљу истиче
Смрт оштри бријач
И ја осјећам ово Не-бити-сигурним
У утроби звона оглашавају
Поново одсутност
Или скоро ништа више
(мај 2008./август 2011.)

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

Montag, August 29, 2011

Геноцид над језиком

Прочитао сам један изузетно интересантан и надасве алармантан текст, о спровођењу геноцида над становништвом Србије. Ко жели да се са њим упозна нека слиједи овај ЛИНК

Нисам научник и познавалац те материје па се не упуштам у расправу, то бих радије препустио стручњацима... Мене је „заголицала“ и у први мах насмијала једна језичка „скаламерија“:



Када сам мало боље размислио о тој несрећно сроченој „(језичко)правној формулацији“, следила ми се крв у венама. Из горе наведеног произилази, да предмет спора не би ни постојао да је наводни ГЕНОЦИД регулисан одређеним УСТАВНИМ И ЗАКОНСКИМ АКТИМА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ...

Сачувај ме драги Боже, и од оне наводне прве, и од ове могуће друге, „геноцидне варијанте“!

Мирослав Б. Душанић

Samstag, August 27, 2011

У нама - у нашем срцу

У нама - у нашем срцу

Његове очи тежачке
Склопљене
Однијеле су драга лица
И предјеле
Само њему познате

Узалуд албуме отварате
Тражите њега и те слике
Нећете их пронаћи
Бар не онакве
Какве ишчекујете

За оне који би поново
Да га сретну
Да са њим прозборе
О времену
Или тек онако људски

Он никада није ни отишао
Он је још увијек ту
Зато и не листају албуме
За њих је довољно
Да отворе своје срце

Мирослав Б. Душанић

© by Savko PEĆIĆ PESA

У селу праочева

Неко ме грли
Неко ме гледа вучјим очима
Неко скида шешир
Да га боље видим

Свако ме пита
Знаш ли ко сам ти ја

Непознати старци и старице
Присвајају имена
Младића и девојака из мог сећања

Питам и ја једног од њих
Живи ли бога ти још
Георгија Курја

То сам ја одговара он
Гласом са оног света

Помилујем му дланом образ
И молим га да ми очима каже
Живим ли још ја

Васко Попа

Freitag, August 26, 2011

Позиви на линчовање и остале трице...


Веома сам изненађен да се овај блог у посљедње вријеме нашао на удару „Србских Про-Режимских Снага“, тим више што је мој блог у Србији скоро непознат. Овај блог нема у Србији развијену читалачку мрежу, није објавио ни једну подробну политичку анализу, не позива на линчовања и револуције, не заступа ни једну политичку опцију... Па ипак...

Јесте да сам на рачун власти и тзв. опозиције у више наврата – прилично наивно – упутио кратке и провокантне коментаре (увреде и клетве), али то би било све. Ја сам се само огласио из једне ПРАВНЕ ДРЖАВЕ, и искористио грађанско право да искажем свој лични гњев и незадовољство...

За оне који би да ме по балкански „живог деру, мрцваре и линчују“, јер само то и знају, поручио бих да „оладе усијане главе“ прије него што уђу у ту „дуго им ишчекивану Јевропу“. У ЕУ је на снази "забрана одстријела свих животиња“, тако да је предсједнике, министре, парламентарце,  али и друге могуће само псовати. Чак бих рекао да је то овдје и пожељно, јер на тај начин добијају дебљу кожу и постају чвршћи и отпорнији на „климатске промјене“.


Господо НЕИСТОМИШЉЕНИЦИ!

Ако ми оборите овај блог а мене лично још не уловите и завршите са мном по „кртатком поступку“, обећавам да ћу сигурно „пролајати“ на неком другом, јер ја сам од оне „чупаве сорте“ – длакав по цијелом тијелу, али БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ.

Мирослав Б. Душанић

Donnerstag, August 25, 2011

Српска трагедија

Наше издајице

Српска трагедија

Требало је имати муда и стиснути зубе
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан
Уз прасак топова од сјевера ка југу
Па онда натраг –

Требало је имати муда и крварити за сваки
Камен и бразду земље Србије
Од скромног сељака у чакширама и опанку
Постати ратник –

...

Копао је и ровове и гробове
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети
Проклињао и псовао дан кад га зачеше
И кад је свијет угледаo
И умирао је на бојном пољу
И изрешетан на бодљикавој жици
И бунцао у грозници све и свашта
И о Господа се огријешио
Али му ни на памет никад није пало
Посустати
Одустати
Предати непријатељу
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву –

...

А данас срамота за нас
Тешко ми и пада набрајати чемер и јада...

Мирослав Б. Душанић



Срамотно издајничко ликовање

Наши су свети преци имали и веру и водили су живот памтећи и знајући и шта је чојство и шта је јунаштво. Нису ни слабијег кињили а ни јачега се бојали. Нажалост, ми смо ти данас само бледе сенке некадашњег српства. Остаци неки, трагови светлих ликова наше старине.
(Љубомир Костић: Да се памти и живи)

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали. То је оно мучно и тешко стање неизвесности, шта ли ће нам донети сутрашњи дан. Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.
(Стеван Јаковљевић: Српска трилогија)

Mittwoch, August 24, 2011

Трагови пусти великих сеоба


Трагови пусти великих сеоба

Увијек када помислим на завичај
сјетим се
                Хераклита
                             и ријеке коју је споменуо
осјетим извјесну грижу савјести
па потом данима изучавам
                 култ предака
                             и све бих дао за успомену
да сам јахао у боју на Мурата
у праскозорје на дику роду укрштао копља
                  у древном окршају
                              узбуђен и срећан.

Ускраћен пуног доживљаја отачества
тјешим се
                   да вапај мајке
                                и крици убијених
мене не оптужују и да нико не окреће главу
због оног шта је било и шта ће бити
                   јер терет кајања
                                је тешко издржати
у страном свијету О да ли ме то осјетљиво
вријеме обликује или је пут мој  
                   непромјенљив
                                као стријела у лету?

Мирослав Б. Душанић

Посједовање јучерашњег дана

@ by Grete Stern: Jorge Luis Borges (1951)

Посједовање јучерашњег дана

Знам да сам изгубио толико ствари да не бих могао да их
набројим, и сада су ти губици оно што је моје.
Знам да сам изгубио жуто и црно и размишљам о тим
немогућим бојама како не размишљају они што их виде.
Мој отац је умро, а увијек је поред мене.
Када желим да читам Свинборнове пјесме, чиним то, кажу
                                                                                      ми, његовим гласом.

Наш је само онај који је умро, наше је само оно што смо изгубили.
Илион је био, али и даље постоји у хексаметру што га оплакује.
Израел је био када је значио стару носталгију.
Свака је пјесма, временом, елегија.
Наше су жене које нас оставише, и ми се више не
покоравамо узбунама и страховима наде, ни предвечерју
                                                                                               што носи немир.

Нема другог раја осим оног изгубљеног.

Хорхе Луис Борхес

ЕуроБоТа

23. 08. 2011. 16:50h | Beta

"Nisam političar da bih pobeđivao na izborima"



Читајући предсједникове изјаве, не преостаје ми ништа друго него да парафразирам Нелета Карајлића: РАЈО ПРОЛУПО ПРЕДСЈЕДНИК!

Мирослав Б. Душанић

Dienstag, August 23, 2011

Масакр

© by istockphoto.com / Wayne d\’Eon

Диктаторима у почаст свијет крвари –
Ништа не оста од наших дана,
ништа, осим гомиле празних чахура
и изблиједелих костију...

Мирослав Б. Душанић

J. Milton: Das verlorene Paradies

?

In dieser Zeit wird nur die Macht bewundert
Und heldenhafte Tugend, Mut genannt.
Mit Kriegen trumpfen, Völker unterwerfen,
Und Beute raffen sich aus ungeheurem
Gemetzel, hält man für den höchsten Gipfel
Menschlichen Ruhmes, und ist der erreicht,
Gilt es als Gipfel des Triumphs zu heißen
Großer Eroberer, Führer, Gottheit, göttergleich -
Was man Zerstörer, Pest oder Menschheit heißen müsste.
So kommt auf Erden man zu Ruhm und Ruf,
Was aber echten Ruhm verdient, deckt Schweigen ...

John Milton
(aus dem XI. Gesang: Das verlorene Paradies)

ISBN: 3865391753

Samstag, August 20, 2011

Poetry in a Global Box: Republik Korea (대한민국 大韓民國 / Daehan Minguk)


On Religion

1.
It’s a splendid spring day, the last century gone.
An earplugged janitor sweeps up the failed metaphors,
as the pollen scatters in every direction, utterly helpless,
such fine words scheming to bring tears. In this era,
when an allergy can trump religion,
ruin and redemption aren’t hard to come by.

2.
You should’ve at least called
I was so lonely, I thought I would rather be ill
with some disease, but yesterday, as it grew late, I went down
to the river to play. The moonlight floated over the current
like the finely torn pages of your letter in that envelope you
sent back, and I wanted to devote myself to each and every
constellation packing the night sky. I underwent many
conversions in those days, so that I might forget you.

3.
The runaway child libertine
is returning home for supper,
covered head to toe in pollen, as proof of his wanderings.
Out in the desert, Father, your eyes sting mercilessly.
That was no desert, child. It was just the park playground.
Tomorrow, when I go, I shall never return.
What you need isn’t resolve but a pocketful of credit cards.


4.
O mystery of life, dashed to little bits
and scattered like pollen,
O disheartened god, stretching yourself
awake on the cross,
souls of every shape and color have nestled into my body,
its every nook and cranny,
and they are all too small for blame.

© by Shim Bo-sun

Freitag, August 19, 2011

handlungsrahmen

© by Mihajlo Đuriček - Mutter und Kind (Majka i dete)

handlungsrahmen

langsam alternd in die umstände zurück-
versetzen in denen die welt
für alle genügt, die ruhe im herzen
behalten und  dem kain seinen blutigen
stock entnehmen, einmal versenken
zum tage ohne schmerz als wir geboren
an dem nichts war außer muttermilch -

Miroslav B. Dušanić

Martin Auer: Zufall / Мартин Ауер: Случајност

Zufall

Wenn statt mir jemand anderer
auf die Welt gekommen wär,
vielleicht meine Schwester
oder mein Bruder
oder irgendein fremdes, blödes Luder –
wie wär die Welt dann, ohne mich?
Und wo wäre denn dann ich?
Und würd mich irgendwer vermissen?
Es tät ja keiner von mir wissen.
Statt mir wäre hier ein ganz anderes Kind,
würde bei meinen Eltern leben –
und hätte mein ganzes Spielzeug im Spind.
Ja, sie hätten ihm sogar meinen Namen gegeben!

Martin Auer



Случајност

Да је неко други умјесто мене
на свијет дошао,
можда моја сестра
или мој брат
или било које туђе, луцкасто створење –
какав би онда свијет био, без мене?
И гдје би онда било мене?
И да ли бих икоме недостајао?
О мени нико ништа не би ни знао.
Умјесто мене овдје би, неко сасвим друго дијете било,
оно би с мојим родитељима становало –
и у ормару све моје играчке посједовало.
Да, чак би се и мојим именом звало!

Мартин Ауер

(препјевао: Мирослав Б. Душанић)

Donnerstag, August 18, 2011

Јавна обзнана


Будалу не треба тражити, сама се јави.
(Српска народна пословица)

Mittwoch, August 17, 2011

Прилози Србској демократији


Два генијална коментара: актуелни, духовити а уз то још и изузетно озбиљни:

Sinoć je bio Kustiričin Underground i tamo negde pred kraj, kad siroti i silni Laza Ristovski izadje iz tame i životnog mraka, iz podzemlja, u koje ga je ugurao najbolji prijatelj i saborac Miki, krenu kadrovi sa Druga Tite sahrane. Mislim da sam i tamo video Borisa Tadića...otprilike je stajao pored Voltera Mondejla...RTS I

Mislim da će istorija pokazati da je Tadić bio prisutan i na Tajnoj večeri. Mislim, BoTa nije običan čovek, on je svevremen, za njega ne važe zakoni fizike, prirode i logike. On je zapravo, dimenzija za sebe. Paralelni univerzum isprepletan sa ovim našim. Misterija. :)

Разнообразије у жутом (у врту Вавилонском)

Луис Багариа: Дјецо, мислим да је дошао тренутак, да се формира Одбор за Националну одбрану.

Разнообразије у жутом (у врту Вавилонском)

Бирајући Богове – ми бирамо судбину.
Вергилије

Потрчко, пресретач, прелетач, превртач, подметач, курир, пионир, партизан, Јуда, издајица, улизица, увлакач, отирач, чистач, у висине скакач, кутлача, оклагија, вез, везиља, вртиреп, вретено, препонаш, зврк, сврдло, длијето, баглама, бургија, жарач Жарко, вентилатор, прангија, крамп, бодеж, маљ, мотика, будак, лопата, ћуп, пратљача, буздован, турпија, белегија, ексер, чивија, седло, узенгија, греда, летва, врљика, бубањ, добош, мијех, мјешина, дудук, гајде, дипле, свирала, Жика хармоника, тамбурица, тамбурало, виолина, гудало, Љуба труба, торбица, упртача, шило, дугме, копча, Весна прибадача, млатилица, поточара, мијешалица, мућкалица, дреш-машина, звечка, звекетало, Драго блебетало, снаша Наташа, клепетуша, клепетало, чегртаљка, точак, тандркало, Рале рало, раоник, колица, приколица, паразит, сврака, папагај, грабљивица, лешинар, стрвина, стрвинар, крешталица Славица, католичка пјевалица, кукавица, чавка, бијела врана, тетријеб, фазан, јаребица, сврака, шарен-птица, ован, црна овца, рага, мрмак, крмак, јунац, сивоња, рудоња, кенгур, магарац, вук самотњак и Вук поЧетник, кучкин син, кртица, булдог наш Хрвоје, лукава лисица, сом, јегуља, сабљарка, ајкула, кобра, шарка, звечарка, мекушац, баљегар, буба-Шваба, гусјеница, жижак, паук, пуж Голаћ, црв, бумбар, оса, стршљен, обад, мољац, крпељ, зунзара, мува говњара, заврзлама, багра, додворица, дворска луда, сировина, јаловина, половина, присталица, шушкало, њушкало, уходица, Миле пиле, Милојко, Милојица, варалица, мали Николица с више лица, мудо Лабудово, клесар, тесар, месар, касапин, дрвосјеча, тегљач, носач, шуша, шушумига, шуга, Борис-брига, крвопија, развратник, психопата, Мили дангуба, суноврат, вратоломац, пичкин дим, дркаџија, спроводник, Млађан киријаш, угодник, пијандура, испитчутура, кључар Драган, уљез, немоћник, безбожник, смећар, сметљар, гробар, погребник, ђакон, ђак првак, жутокљунац, Рас-поп, поплисар, попадија, ћата, писар, адресар, пиздин поштар, дупелизац, пандур, муфтија, кадија, кавгаџија, изгредник, ђаво, врач, олош, картарош, покераш, петоколонаш, Зоран узурпатор, тјескоба, варалица, чудак, смрдељ, смрдљивко, смрдљиви Мартин, смрака, сподоба, ругоба, проклетник, присташа, усташа, Чеда Арбанас, наивко, пустолов, луталица, излетник, смуцалица, потурица, педер, погузија, тртичар, дибидус дилеја, дрекавац, стојко, џанки, наркоман, тупоглавац, шупљоглавац, главоња, носоња, шоња, лабрња, лајавко, сероња, килоња, килави Радован, ушљивко, рогоња, пишоња, зијевало, давитељ, лијево сметало, балавко, слинавко, туњавко, туња, ћускија, климавко, млитавко, говно, балега, љага, Геџа, трн, трњина, оструга, бијела Рада, тули-Пан, маховина, лишај, глупи Лала, тарана, попара, цицвара, пита гужвара, масна пита, масленица, жива рана...

Слобода је често фраза а тиранија увек истина.
Бранислав Нушић


Мирослав Б. Душанић

Dienstag, August 16, 2011

Gabriele Brunsch: Escape

© by Pero Vaslić

escape
(for Miroslav Dusanic)

I hear
the progress of time,
on the rise,
loud sometimes, other times quiet
...
slowly-slowly, limping
contracts are
lightly-jumping, prancing
then hop,
fool me -

.
they bring me a mirror, shattered shards
past scraps
Editor sequences
bright-dark, wild pulses through,
changing quickly - stark picture of the lived
hours.

.
I put my shirt on the body
and feel her cold skin of ice on my
white.
then I open the window ...
and the blue of the sky I'm
final
memory blank
a being of light ...

© by Gabriele Brunsch

Montag, August 15, 2011

Endloses Nichts

© by Meow J.K: Endlose leere...

Endloses Nichts

Vor drohende Vereinsamung
Träume überlagern sich
Rutschen ineinander
Und zerfasern

Miroslav B. Dušanić

ТУМАЧ ТИРАНИЈЕ

© by ?
Тумач Тираније

Мој часни Тумач Тираније
охоло хлади лед
да цвокне студен у њему
да срце склони у њега
ум да му се не помрачи
тиранију док тумачи.

Душко Трифуновић

Sonntag, August 14, 2011

Poetry in a Global Box: República de Guatemala

© by Javier Payeras

INVENTA

inventa
haz el esfuerzo
es conmovedor verte
cargando tanta basura y sonriendo
creyendo para ti
que todo dejará de ocurrir muy pronto.
toma la pluma
vamos
si no tienes un ordenador
haz los círculos con la mano
y si te preguntan
¿eres escritor?
no respondas
sólo eres un hombre solo.
traza una línea
¡hazlo!
algunas veces
podemos robarle paz al universo.
si no vienen tiempos mejores
vendrán mejores poemas
un papel y un lápiz
pueden ser mejor que todo
y que nada.

© by Javier Antonio Payeras

A Dream within a Dream



A DREAM WITHIN A DREAM

Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow-
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone?
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand-
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep- while I weep!
O God! can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?


Наши петоколонаши


Није шија него врат!
КОЈА МОРЕ СЛУТЊА? Обистињује се оно на чему сте и радили, и што сте увијек и у сваком тренутку веома добро знали. Годинама сте „мрсили конце“ и лаковјерни народ „вукли за нос“, продавајући им „муда за бубреге“...
Сада, када сте – с партијским књижицама и пуних џепова, што је својствено мафији и балканским политичарима – притјерани „дупетом уза зид“, сада би некако из свега да се извучете, и оперте, и руке и образе... А народ „измужен до посљедње капи крви“ нека се ј... или заслијепљен, лута с просјачким штапом по Београдском пашалуку, или некој другој чаршији...

Мирослав Б. Душанић

Samstag, August 13, 2011

Љепота рађања једне пјесме

Љепота рађања једне пјесме

Пјесник је нешто одузео, нешто додао (а то пјесници често и радо чине), те ја имам могућност да Вам овдје представим пјесму „живовање“, у својој коначној верзији. Када сам у овом блогу објавио изворну (првобитну) верзију ове пјесме, објавио сам је без наслова, јер га није ни имала; она је била више у функцији коментара... Но, ја као да сам знао да наставак сигурно слиједи, оставио сам је с „тротачком“ отвореном... И које ли радости: Родила се пјесма!
Мирослав Б. Душанић



живовање
(брату Стојану)

живе и
одлазе наше птице
у праживот
и не враћају се

куд покуда
ни од куда
куд велике радости
и велике жалости
скупа заједно

ораништа и првичишта
огњишта и кућишта
привузишта и музишта
пуста остају
у остругишта и шибљишта
зарастају

куд кукавица
да насељава земљицу ораницу
да једе погачу орачу
у марами повезачи
сиришта баца
поточишта и изворишта
пресушује
шумама туга
пландује

© by Савко Пећић ПЕСА

Photos: © by Savko PEĆIĆ PESA

My Foolish Heart


Daheim geblieben...

© by Savko PEĆIĆ PESA

Heim(at)
So  irrend durch
die Gassen, einsam, entseelt,
in fremder Stadt, schier vom Verstand
verlassen... Ich  weiß es! Ich weiß es! Es ist
mir
nicht gelungen,
zurück zu kehren. Der ewige strenge Richter,
mein Gott! Die Strafe habe ich verdient, wenn
ich das Unglück noch erleben sollte, auch Dich
zu verlieren.
Seitdem
ich aus dem Hause weg bin, nichts ist so
wonnevoll, und voll Lieb, und voll Vertrauen.
Und immer wieder unerträgliche Qual, und
Über-
schwemmungen
im Herz... Wenn die Sterne der Nacht,
lauschend herunter sehn, wünsche
ich, ich wär’ daheim
geblieben.

Miroslav B. Dušanić


''Сунце заблудама
улице, усамљена, беживотна,''
Одлазе наше птице
селице
и не враћају се
куд
тешке жалости
куд покуда
ни од куда
куд радости
и жалости
скупа заједно
ораништа и првичишта
пуста остају
у остругишта и шибљишта
зарастају
куд кукавица
да насељава земљицу ораницу
да једе погачу орачу...

© by Савко Пећић ПЕСА

Donnerstag, August 11, 2011

Невријеме


На сјеверу Косова ће као и до сада, само да „грми, сијева и пуца“... 

Мирослав Б. Душанић 

Неисплативост


НИКАДА!
Срби, раскомадани или читави, су већ годинама јевтина роба... А цијена истраге би била стварно прескупа за многе моћнике Западне Европе и Америке...

Мирослав Б. Душанић

Радош Бајић: "Страх ме да не забрљам..."



И на крају, шта да кажем,
ништа скривили нисмо, ништа туђе нисмо узели,
ни богати ни сиромашни, имамо само један живот..
И хтели бисмо да му се радујемо.
Нека нам нико не замери, да нам опрости нема шта.
То што још нисам рек`о остаде ми у грлу
А шта мислим – знамо само Бог и ја…
И тако…

Радош Бајић
(Радашин у серији "Село гори...")

Montag, August 08, 2011

у зачараном кругу

© by Virginia Palomeque - Ruego

у зачараном кругу

и би тама
а ја не пронађох друго небо

© by Miroslav B. Dušanić

Sonntag, August 07, 2011

Александар МАРИЋ: КОСОВСКЕ ПОВЕЉЕ



ПОВЕЉА СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА

У венчању царством
Знамењем дрвеним крстом
Дариван, даривам спас србске
Војске свотолазаревски род
Да настави се

И као мученик, царства ми
Улазим у октобар



ПОВЕЉА СВЕТОГ ХАРИТОНА

Остављам црну ризу
Сузу одбеглу у око
Камере, праслику
Сабијеног неба

Клонулом храму кубета
Главу обретену, позлаћену


ПОВЕЉА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Сневам ти крила
Да голуб си слободни
И прегршт зрнастих стихова
У питомој бранковини
А око ти камено
У висини Грачанице, застало

Душу у плачу
Небеском збежишту


ПОВЕЉА МЕХМЕД ПАШЕ

Лако
Као што ме расрбише
Обнављам мост
Брата правоверца
Узиђујем место срца
Да куца

У тајном образу матере
Пећком жилишту предајем



ПОВЕЉА ВАСКА ПОПЕ

Дарим коса
Црнорисца међу птицама
С препуним тулом
Сагорљивих пера
Дирљиву слику
Дрво само сред векова

Глас његов задржавам
Да кад млад будем запевам


(Пјесме објављене у кљизи поезије "КОСОВСКИ ПРОЗБЕНИК" / Градац Рашка 2008.)

Samstag, August 06, 2011

Братија и њихова демократија

МИ СВЕ СУКОБЕ РЕШАВАМО МИРНИМ ПУТЕМ.
ПРЕДАЈОМ.
(Александар Чотрић)


Мини СТАР Србије Шута Новац У Америци
(Радује Се Свом Препуном Трезору,
Док Срби На Косову, Издани И Стијешњени У Жици,
Ишчекују Мјеста У Тачијевом Логору.)


Mini STAR Srbije Dragan Šuta Novac U Americi
(Raduje Se Svom Prepunom Trezoru,
Dok Srbi Na Kosovu, Izdani I Stiješnjeni U Žici,
Iščekuju Mjesta U Tačijevom Logoru.)

© by Miroslav B. Dušanić

Grenzgänger


Grenzgänger

Ein lauter Schrei
gefesselt im fremden Lande
Der letzte Blick bestimmt die Distanz
von Hildesheim nach Belgrad
Kinder lachen
das letzte Leben heraus

Miroslav B. Dušanić

Donnerstag, August 04, 2011

Miroslav B. Dušanić: YO FANTASMA

Übersetzung: © by Rocío L'Amar / Chile

Mittwoch, August 03, 2011

Dienstag, August 02, 2011

Poesia Català: Raimon

Raimon

Diguem no

Ara que som junts,
diré el que tu i jo sabem
i que sovint oblidem.

Hem vist la por ser llei per a tots.
Hem vist la sang, que sols fa sang, ser llei per al món.

No, jo dic no, diguem no;
Nosaltres no som d’eixe món.

Hem vist la fam ser pa pels treballadors.
Hem vist que han fet callar a molts homes plens de raó.

No, jo dic no, diguem no;
Nosaltres no som d’eixe món.

Raimon



Рецимо не

Сад пошто смо заједно,
рећи ћу оно што ти и ја знамо
а често заборављамо.

Видели смо да је страх закон за све.
Видели смо да је крв, која прави још крви, светски закон.

Не, ја кажем не, рецимо не;
Ми нисмо с овог света.

Видели смо да је глад хлеб за раднике.
Видели смо да су ућуткани људи пуни разума.

Не, ја кажем не, рецимо не;
Ми нисмо с овог света.

Раимон
(Пријевод: Жорди Флориак (Jordi Floriach)
Трећи Трг бр. 23-24/2009; Copyright © Treći Trg)






für meine deutsche Literaturfreunde: Drei Gedichte von Raimon

Plurilingual Anthology of Catalan Poetry