НАЦИОНАЛНЕ НЕСРЕЋЕ

СРБИЈА је та земља, која је кроз историју имала судбину, да јој НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНЕ НЕСРЕЋЕ управо бише људи, који су њоме владали. Данас је то господин Борис Тадић, који се ноншалантно коцка нашом судбином. A ко ће да буде сутра? Да ли смо то проклети или само непоправљиви лудаци, када увијек бирамо погрешне?

Polish-Ukrainian band : ČAČI VORBA

Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?

Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?

Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?
Aus der Regenharfe, aus dem Wolkenmeer,
aus dem Sternenband, aus dem Waldesrand,
aus dem Wüstensand, aus dem Andersland,
aus der Einsamkeit, aus dem Glück zu zweit,
aus dem Gesternkleid, aus der Zukunftszeit,
aus dem Krähenbaum, aus dem Wünschetraum,
aus dem Wiesensaum, aus dem Weltenraum,
aus dem Straßenkrach, aus dem Plauderbach,
aus dem Vielzuschwach, aus dem Bessermach,
aus der Lesebrille, aus der Sommergrille,
aus der schrillsten Schrille, aus der stillsten Stille,
aus dem Hier und Dort, aus dem fernsten Ort,
und so immerfort Wort um Wort um Wort …
Ach, wie kannst du nur fragen, es ist doch nicht schwer:
Von überall kommen die Worte her.
(2010)

Wolf Harranth

/© 2011 Beltz & Gelberg/

ISBN: 3407799861

Као у пјесми изгубљен

© by ~elektricna-ovca: na svome izgubljen

Као у пјесми изгубљен

Мора да се нешто чудно догодило

Коб за коју немам имена

Догађа ми се оно

Што нисам ни сањао

Град се пуни непознатим људима

И облацима са запада

Већ данима грми и сијева

А вријеме им није

Не знам из којег разлога упорност

Та болесна потреба

Да чамим и ишчекујем на шинама

Мој воз неће доћи

Остао је на споредном колосијеку

Сада долазе неки други возови

И неки други путници искрсавају

И ишчезавају непрестано

Док лију тешке оловне кише

Мирослав Б. Душанић

Dejana Nikolić: Weinen

Weinen

Ich betete für meine Nation.
Mit opulenten Tränen unter geschlossenen Augenlidern.
Das war in Florenz.
Ein reines Gebet ohne Hoffnung.
Die einzig richtige Intonation.

Dejana Nikolić

Коста Рацин (* 22. 12. 1908 † 13. 06. 1943)

До еден работник

Да бидеш човек, да имаш топла крв,
да мислиш со глава и работиш со рака
и па да бидеш нешто мртво.
През цел свој живот и ден и ноќ
да се трудиш и мачиш
и па да бидеш гладен и страден.

Работник - патник:
да немаш ништо, да страдаш за сичко,
ти и твоите браќа да праите се!
Палати да праиш,
да живееш у изба -
од лулка до гроб
да бидеш роб.
Од вашата мака
да живеат друзи!

О братко! Плукни нa таков живот!
Со браќата твои, со маката ваша
сронете го овој свет
и нов направете -
братски!

Печал

Нема ли живот, нема ли
љубов за живот голема,
љубов за живот човечна
у вија гради аргатски!

Нема ли срце - нeмa а ли
срце - на срца срцето,
срце - ширини широко,
срце - длабини длабоко,
цел свет да збере, па да е
за вија гради малечко?

Нема ли бел ден, нема ли
ден да е над деновите,
ден да е на аргатите -
ден - солнце вишен високо,
ден - море ширен широко;
солнце да запре, да стои
и времето зачудено:

срцето пука обрачи
и плиска знаме алово,
срцето што се отвора
и шири ширно широко
целиот свет да загрне!

Туга

Зар нема живота, зар нема
љубави за живот велики,
љубави за живот људску
у свим грудима аргатским?

Зар нема срца – зар нема
срца – срца над срцима,
срца – ширинама широког
срца – дубинама дубоког
цели свет да прими, па да је
за ове груди премало?

Зар нема светлог дана, зар нема
дана над данима,
дана – да је само аргатски –
дана – високог као сунце високо,
дана – широког као море широко;
сунце да заустави, па да стане
и вријеме зачуђено:

пуцају обручи срца
и лепрша црвена застава
срца које се отвара
и шири широм широко!

Ko Un (Ko Un-t’ae)

Optische Täuschung

Es ist sehr nah.

Es ist sehr klar.

Da drüben.

Doch selbst nach einer Tagesreise

ist es noch weit entfernt, unerreichbar.

Entfernter Ort, scheint so nah.

Die Menschen müssen so weit weg sein.

Fast da.

Ko Un

Felix Mendelssohn Bartholdy: Violin Concerto in E minor (Alexander Brott & Orchestre De Radio Canada)

Гдје си ти?

Hieronymus van Aken (Jérôme Bosch) : Lucas Cranach (l'Ancien) : Jugement dernier : Flügelaltar mit dem Jüngsten Gericht - German Painting - 16th century - Gemäldegalerie

Гдје си ти?

         Гдје си ти:

                           ко?

         Испод лампе, окружене тамом...       

                                       (Жак Рубо)

У ишчекивању посљедњег дана

Образлажу се теорије

И стварају нове

Вратови се сијеку и ломе

Као и раније

Али крв је крв

Како овдје тако и тамо

Златни катанци и браве

Не олакшавају тамничење

И недостатак слободног покрета

Мирослав Б. Душанић

John O’Donohue (* 01. 01. 1956 † 04. 01. 2008)

Cottage

Ich sitze wachsam

am schmalen Fenster

meines Geistes und beobachte

die Tage, die vorüberziehen: Fremde,

die keinen Grund haben, hereinzuschauen.

John O’Donohue

БЕЗ КОМЕНТАРА

Мирослав Б. Душанић: "Lyrik је поново мртав и пијан

Машина је машина
Дугме на челу
Његова брада се чува у старим књигама
Кад петом додирне нос
Људи ћуте и крсте се

ипак у предасима исучемо репове и машемо
од Елзе Ригер, Тасе и Тање Дикерс.
Цијев пиштоља уперена у сљепоочницу
Али му ни на памет никад није пало
„два лопара око пања“ – глуви су, што би рекли „дибидус“
и грца ово што сви чују –
Плућа и уста су им такође развијенија

Кад изађе из своје главе онда је мртав
А мртав је већ неко време
Док у његовој глави живи господин Алкохоливуд

© by Orikardu.Orikardu.

Анна Ахматова: Разрыв

Разрыв

1.
Не недели, не месяцы -- годы
Расставались. И вот наконец
Холодок настоящей свободы
И седой над висками венец.

Больше нет ни измен, ни предательств,
И до света не слушаешь ты,
Как струится поток доказательств,
Несравненной моей правоты.

2.
И, как всегда бывает в дни разрыва,
К нам постучался призрак первых дней,
И ворвалась серебряная ива
Седым великолепием ветвей.

Нам, исступленным, горьким и надменным,
Не смеющим глаза поднять с земли,
Запела птица голосом блаженным
О том, как мы друг друга берегли.

Анна Андреевна Ахматова

Ноћна мора

Paul Cézanne: Preparation for the Funeral (The Autopsy), 1869

Ноћна мора

Прогрмео синоћ Свети Илија

И одметнуо сан

У мору.

Сву ноћ су ме хладним ножевима

На парампарчад секли патуљци:

– Ово ти је што си се исплазио

Кад је сунце залазило у океан,

Ово – што ниси скинуо капу

Кад је леворуки пајац десницом претио,

Ово – што си ћутао

Кад су нам усијане главе кројиле кожу –

Гунђали су образлажући сваки рез.

И све тако

Док стигоше до мозга

И нађоше се у чуду:

– Људи, па ово је створење без мозга!

Иво Мунћан

Geburtstagsnotiz

Geburtstagsnotiz

Zum fünfzigsten Geburtstag
Ließ mich küssen
Ließ mir gratulieren

Zu später Stunde allein
Müde und verlangsamt
Nahm ich Medikamente
Aus dem Apothekenschrank

Miroslav B. Dušanić

Das Glück des Alltags

© by Lidija Dušanić

Poetry in a Global Box: Lietuvos Respublika (Republik Litauen)

Eugenijus Ališanka

null grad celsius

der wind wird rauher die temperatur bewegt sich auf den
gefrierpunkt zu
es zieht durch die schadhaften schuhe die gestopften strümpfe
die zähne schmerzen kaum dass man den mund aufmacht
hat man den geschlossen tut es in den ohren weh
zwischen den beinen eine wunde in der hüftgegend
die längst keine mehr ist eine blasse narbe mit schiefer naht
ich lag mit einer geschrumpften lunge weiß wie schnee aus
der ich auferstand
nachdem ich das bewusstsein wiedererlangte nichts
erkennend bis jetzt erkenne ich nichts unbeabsichtigt
zurückgekehrt aus einer wie es damals schien schöneren welt
wo auch das weiß weißer ist durch ein loch kehrte ich zurück
solche sind am himmel am zahlreichsten für jeden gibt es eins
gewöhnlich zu sehen wenn der mond einen hof hat soviel
weiße farben selbst nachts im schnee liegend schmerzen die
löcher aus denen ich heraustropfe bei offenen mund in worten
bei geschlossenem mund als körperschlacke schweiß samen
der wind wird rauher null grad celsius

Eugenijus Ališanka

ISBN: 3832178864

der lust am text. barthes

dies ist nicht das einzige leben
vielleicht eines der besseren
vielleicht sogar ein denkbares
kein einzige rechnung für eine frau
für strom für auslagen des höchsten gerichts
keine billetts keine alibis
für kinosäle für paris
für übertragene bedeutungen
alles in allem ein buch
über die vier jahreszeiten
in einer stunde lese ich es durch
schlürfe kaffee dabei
am ufer des kanals im regen
ich ahne nicht einmal
dass dies das einzige leben ist
ein haufen scherben
den ich zusammenpresse
zu einem sandkorn
es ist vielleicht sogar denkbar

Eugenijus Ališanka

ISBN: 3518420518

Раскорак

Раскорак

ноћас сам животом ходао
по ћуприји изнад моје ријеке
мозак ми се окаменио
корак ми у раскораку застао
кад ме мој пралик сусрео

у простору немира постојао
путеве и стазе обиљежио
и ништа за будућност оставио
о раскораку мог времена

зато сад ћутим
да не повриједим
прошлост

у видику садашњости
ваља ћуприју пријећи

© by Савко Пећић ПЕСА

Photos: © by Savko PEĆIĆ PESA - Rijeka Ukrina

Marie-France Pisier (* 10. 05. 1944 † 24. 04. 2011)

© by baudet: Marie-France Pisier