Скица пропадања

Мирослав Б. Душанић

Скица пропадања

И све се претворило у

Трагове...

Само понекад,

Далеко иза хоризонта,

Чује се хук возова...

Али  нико не долази

Да ме посјети...

Црв ли сам, роб неочишћен

У овом свијету...

Неосвјештано ли сам сироче,

Несигурно као у вријеме

Опсаде...

Прелили се ликови,

Испреплетали...

И наступила принудна

Тишина...

Мирослав Б. Душанић