 |
© by Тадија Савић |
Проклетство одласка
мртвило удова бих поменуо
и оштар бол у глави
док овако сједим сам у ноћи
и ослушкујем тишину
поменуо бих писмо пријатеља
исписано дрхтавом руком
ту на столу поред мог дувана
и недовршене стихове
и таблете против болова
и тужних сјећања
поменуо бих да ми вријеме
попут гипке гује неповратно
измиче и клизи ка понору
и да ми неке туђе сјенке
безгласно молитве читају...
Мирослав Б. Душанић
поменула бих да чујем
ритмично степовање
лаганих удисаја
и тај живот
по чијим обронцима
одзвања успомена
поменула бих да слушам
баш ту усаглашену тишину
у којој музика римује године
које се сливају на дланове жене
и као траг неизбрисив пресује се у души
поменула бих и нас
и моју жељу за спас
свега што свет чини лепим!
Лањска пjесма
Миришу силно бијели цвјетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.
О, нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.
У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.
Силно миришу бијели цвјетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.
Иво Андрић
pomenula bih da čujem
ОдговориИзбришиritmično stepovanje
laganih udisaja
i taj život
po čijim obroncima
odzvanja uspomena
pomenula bih da slušam
baš tu usaglašenu tišinu
u kojoj muzika rimuje godine
koje se slivaju na dlanove žene
i kao trag neizbrisiv presuju se u duši
pomenula bih i nas
i moju želju za spas
svega što svet čini lepim!
i zamolila bih Vas
da zamolite te čitače
da produže dalje... ¨barem još koju deceniju:)
Лањска пjесма
ОдговориИзбришиМиришу силно бијели цвјетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.
О, нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.
У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.
Силно миришу бијели цвјетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.
(Иво Андрић)
Жеље се роје
ОдговориИзбришиДок течност заборава
Клизи низ чело.
(Зорица Ћирјаковић: Сан)
П.С.
Хвала Вам на лијепим жељама!
Пар деценија је ипак превише,
поготово када се пати...
Ух, како жене умију да разњеже,
ОдговориИзбришии камен да проплаче...
Пуно Вам хвала!
Miroslaveee:)
ОдговориИзбришиAko bih morala da odgovorim koje je moje, najmojije osećanje tokom godine najjače, brez da trepnem - rekla bih da je to ono koje se javi u trenutku kada ugledam te divne cvetove i osetim miris njihov. A ove godine to doživeh mnogo ranije no što sam očekivala:))) mislite li da ima lepšeg i nežnijeg cveta do djurdjevka:)
ps razumem i bol i patnju i... opet sam samo sebično odreagovala po osećanju koje imam za Vas:) Oprostite...
волим ђурђевак
ОдговориИзбришии обожавам перунику (ирис)