 |
© by JM |
Свијет мој дјечији
Често пожелим да ми као некад
Свијет буде мален
И омеђен дједовим гуњем
Да мирише на свјежу погачу
И цијел‘ у видокруг стане
У тај простор између дворишта
И торња цркве Светог Андреја
Да у њег‘ смјестим шишмише
Птице пјевице и селице
И једног страшно паметног ћука
Са узвишице изнад Драшана
Све залутале пчеле и бубамаре
Два до три бумбара и скакавце
И мраве и цврчка који свира
И мачка у чизмама
И Пинокија и гаврана и лисицу
И Алису и њена чаробна огледала
И Гуливера пустолова и патуљке
И жапце који крекећу
Све док не постану принчеви
Замахну мачевима
И узјахају риђане или вранце
Башта би ми била сљезове боје
Са кућицом за јежа
У њој би лијане пасуља приткаша
Небо досезале
Бакине дуње цвјетале и рађале
Само медне плодове
И мирисала би липа и жалфија
И израстала чуваркућа
А и у злу да се нађе
Заштитница перуника...
Ал' ми преоста само пјесма ова и сан
Гдје могу још свјетове дјечије
Свјетове моје да градим
И бленем сатима у звијезде
Бројим капи и оговарам кише
Гдје могу вјетровима да пркосим
Или од досаде зијевам
А да не испаднем ни мало смијешан
Мирослав Б. Душанић
Кад наше текстове спојим имамо једну - заједнички написану пјесму...
ОдговориИзбриши(једино морам мој текст надопунити знаковима интерпункције, да би био са Твојим усаглашен)
Поздрав!