Путеви Господњи су непредвидљиви.

Све пријатеље и читаоце блога обавјештавам, да сам од данас у рукама хирурга и препуштен вољи Господа. Надам се, да ће се ово „Путешествије“ добро завршити... Али никад се не зна, као што се и не каже без основа: „Путеви Господњи су непредвидљиви.“

За случај „Случаја“, постављам овај текст, који је настао ишчитавајући животно дјело мог имењака, господина Мирослава Лукића. На моју жалост, још нисам стигао да све комплетно прочитам. Зато бих замолио Господа, да ми, ако ни због чега другог, а оно због његових дјела, подари милост... Ха! Ха!

Напомена: Приступ дјелу господина Лукића је могућ и преко мог блога. Са Ваше десне стране, под заједничким насловом „ФОНД ЗАВЕТИНА“, сакупљен је већи број линкова које он уређује. За љубитеље добре књиге ово је права посластица. Обећавам да Вам неће бити досадно, али богами ни лако... Уживајте!

Сазвежђе Мирослава Лукића

Научи да не стрепиш од мишљења људи око себе.
                                         Иван Александрович Иљин

Из перспективе Главних јунака писана крвљу.
Из коме. Из бјеснила нездравог сна. Израсла
је Илузија о постојању Литературе у Црвеној
Империји. То су зли језици у Акцији истицали

и утицали. У свом хистеричном иживљавању
бола, испијали врелину земље у Хорском
пјевању, и уз диригентску палицу Човјека од
Власти. Олујна времена изњедрише олујне

пјеснике. Који се – тражећи себе као једини
могућ ватрени траг, креташе са водичима кроз
Лавиринте. И као ракови – Унатраг до неких
сумњивих и само њима познатих Прапочетака.

Истински пјесник је сам. Жељан мотива тишине,
а не врвежи. По навици: Док ноћ дише смирено,
тражи у њој стих и одраз лика. Тражи Свјетло и
Нит, која спаја Oвоземаљско и Рајско. Помало

заплашен, с очима дужника. Неимар, који се
свјесно жртвује. У настале празнине уграђује
дјелић по дјелић Истине. Употпуњује крхотине.
Та свакодневна игра. Те магловите представе

и ход по мукама. И нагон за одгонетком. За
акцијом. Мада зна да је и то Печат Судбине –
Ватрометина утабаног безнађа. У времену
брзом, нема судбинских прича. А било је

дана, дужих и од вијека.1 Флуид који спаја
Могуће и Немогуће, Свјесно и Несвјесно, од
Злих Сила у Паклу укатанчен. Разапет, и не
својом вољом уткан, у распламсале Сукобе

братске. Сукобе митске: Вјерности и Издаје.
Хоће да разграничи а не да суди. Поезије
ради. Због оног Сржног и (кажу) недостижног.
Због оног наметнутог – хладног срца и

туђинског. Да буде прави Посланик Ријечи,
што пјени у плими Васионе, као чудо над
чудима.2 Наш утемељивач „Заветине“ из
љубави према Све-Братству и Човјеку. У

борби за Истину. „Глас у акцији. Чудовит.
Глас који је тачка мотрења.“ – Исказано
поучним и добронамјерним ријечима, једног
српског књижевног критичара. –3 У метежу

и бунилу да објасни бљесак Слова. И упореди
с вјером предака.4 Да настави Традицију, а не
да се у Фаризејско коло хвата. У колу врти. Да
искорачи кораком од седам миља. И покаже,

да у Универзалном Простору Поетском, нема
мјеста за села Потемкина. И ко зна чија још.
Господ ће ти судити и сам ћеш пред Њега
изаћи, а мишљења других су небитна.5

(децембар 2012./фебруар 2013.)

Мирослав Б. Душанић

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

1        а било је дана, дужих и од века,
           кад је крв Словена потоцима текла...
                     (Милош Јанковић: Словенска фуга)

2      што пени у плими васионе
           као чудо над чудима
                     (Никола Цинцар Попоски: Црква с почетка водолије)

3     Душан Стојковић

4  упореди са вером предака
                     (Никола Цинцар Попоски: За спас – У плесу језика)

5 Иван Александрович Иљин
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 3; година II; Београд, субота 21. април 2014.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић