 |
| © by Satoru Tsukamoto |
Код
Зачаран је био тај круг умјетности
Као перо из крила горског сокола
Са којим удахнут надахнућем
Сасвим изненада и помало збуњен
Једну за другом отварам митске одаје
И пјесме исписане дрхтавим рукама
У том кругу је врт од хода и плакања
И лептири носталгије
И стабла јабука са сунцем
У крошњама
Под којим пријатељи исписују
Те једноставне и лијепе стихове
Ишчекујући емигрантска свитања
Схватио сам да је немогуће могуће
И сада далеко од завичаја
И очеве куће
Купам се у само једној капи воде
И отварам сва срца једним кључем
Мирослав Б. Душанић
Un poema realmente emotivo, con gran capacidad para tocar el alma.
ОдговориИзбришиMe ha gustado mucho
Besos