Тај додир руку
То узвишено давање
Зби се неповратно.
Ко да опрасмо
Руке од смрти,
Свега што стајало је
Између нас
Вековима.
Логос нас сабра.
Као да родисмо се
У том спајању руку,
Блаженству
Не кушаном до тад.
И тече вода бивства
Између нас
У наше дланове,
Божанско лице
Да огледне се,
кроз нас прослови.
Бог је посреди нас
И јест и да буде!
У наше дланове стао
А ми га придржали.
Милица Јефтимијевић Лилић
(из збирке "Мистерија љубави")
Хвала, диван Вам је блог!
ОдговориИзбришиЗахваљујем! Дивна је Ваша поезија...
ОдговориИзбриши