четвртак, 31. октобар 2013.

Мирослав Б. Душанић: Ћутим

Мирослав Б. Душанић
Ћутим

о слутњама и сновима из предграђа
о чичку крај пута и тешком мирису
цвијета глога
о залуталим анђелима и пољима дјетелине
о тепиху од боквица и маслачака
у очевом дворишту
о пустоши и звијери
угризу и увреди
о горком пелину
о смоли и цијеђи коре брезове
о мраку и гробовима
о камену
о свјетлости свијеће и стиховима
о молитви искапалој пред иконом Светог Луке
разливеној

не врдај пјесниче
не изневјери

зар не видиш колико живота умрежено
колико слободе исткано у мени

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

среда, 30. октобар 2013.

Бранко Милић: Чарлсу Буковском

Мирослав Б. Душанић
Чарлсу Буковском

У сутон посматрам
иза крста
иза венаца
иза сандука
припиту руљу у
Мимоходу,
Није умор био оно што је важно,
Није умирање било оно најважније,
била је то Туга,
чуђење и
Сузе
та мала безнога створења што пузе и
оних неколико добрих људи који плачу у ноћи,
Неколико добрих људи и чаша вина.
Није лудило.

Бранко Милић

Мирослав Б. Душанић

уторак, 29. октобар 2013.

Јованка Стојчиновић Николић: За све живе који то јесу и нису

Мирослав Б. Душанић
За све живе који то јесу и нису

Нисам ноћас могла предвидјети
Да ће ми кроз сан шетати мртви


Одмах послије тога одлазим на гробље


Између гробова са уским проредима
Проналазим своје Родитеље
Рођаке Пријатеље и Комшије


Проналазим и оне којих овдје нема
(А одавно их већ нема)
И палим свијеће


А ову Једну Посљедњу што ми је остала
Упалићу за све живе
(У мом срцу који то јесу и нису)
Нека их Свевишњи Остави у животу


Јованка Стојчиновић Николић

недеља, 27. октобар 2013.

Моја градска четврт у октобру - Трећи дио
















Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: МЈЕСЕЧАРИ


МЈЕСЕЧАРИ

Ми смо занесењаци
који сањају
и не сналазе се
у вртлогу ријечи
и покрета
Не будимо се
ни кад нас звона
опомињу
и дуго звоне
Ми смо мјесечари
у лукама укотвљени
Сањамо бродове
и узбуркане таласе
док други људи
крмаре и плове 

Мирослав Б. Душанић

Бела Хамваш: Дневник (фрагмент)

Мирослав Б. Душанић
     2. марt 1945.

     Мили драги вољени добри Оче мој, драги Христе мој, хвала Теби што си ме сачувао у тешком времену мога живота, и пазио си на чистоту моје душе. Молим те да ме сачуваш од великих грехова мојих, од похлепе и грамзивости. Дај ми снаге да могу да владам својим телесним страстима и жудњама, дај ми од твоје снаге како бих могао да се уздигнем изнад оних дивљих и прождрљивих телесних патњи које данас овде муче људе. Баци поглед на ме с љубављу, и допусти ми да ходим путем истине и мира. Видиш, Господе, патим од тога што ме подземни инстинкти преплављују, више патим него од телесне глади. Драги Христе мој, дај ми снаге да победим подземне грехове и да не паднем у грешке и да се не удаљим од Тебе. Сачувај ме од жеље за туђим иметком, од жудње утробе. Пружи ми задовољство, спокој, мир, дај ми задовољство у Теби, дај ми надмоћ и перспективу над мојим телесним страстима, и допусти ми да ме Твој дух сачува од греха, и да се наситим Твојим хлебом. Драги Христе мој, дај ми од твога хлеба како бих чист био пред Тобом и да не будем понижен мојим калним гресима и жељама. Господе, саслушај моју молбу, моја сопствена је недовољна, узалудна и грешна. Пружи своју руку према мени како бих је ухватио и похрлио ка Теби – Амин.

Бела Хамваш

Мирослав Б. Душанић

субота, 26. октобар 2013.

... или нам живот нешто ново носи

Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. Душанић
"... или нам живот нешто ново носи,
а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи."


Милош Црњански

Милош Црњански: Стење

Стење

Данас сам био тако весео!
А сад? Гле, једва дишем,
са осмехом мутним, уморно.

Далеко, негде, иза шкотских обала,
диже се, из мора, модро стење,
тако грдно, тако пусто, суморно.

Ја га се сетих! Ја га видим!
Његова модрина мрси ми душу,
и мене обузима грозна језа,
и нека, бескрајна, жалост.

Предосећано, у Београду, 1920.

Милош Црњански 

петак, 25. октобар 2013.

Моја градска четврт у октобру - Други дио

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: На пропутовању

A Rose on the Couch © by David Anderle
На пропутовању 

и тако брзо воз
у ноћ уђе
као да му градова  
никад доста

и нико не видје  
и не ухвати
цијеле ноћи
ништа

и вратише се кући
назад
у омиљену улицу
тако радосно

као да је само ту
у осами
преживљавање
могуће 

(25. мај 2010./25. октобар 2013.) 

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

"Велики Брат" је вриједан и неуморан...


Управо ме америчка софтвер-фирма „Oracle“ (специјализована за банке података) и француски телекомуникациони систем „Alcatel “, обадвије са сједиштем у Colombes (Île-de-France) Француска), шпијунирају и копирају све моје текстове са блога... Ма нека се носе у материну!

Мирослав Б. Душанић: Голуб

Мирослав Б. Душанић
Голуб

Јуче сам уморан од терапије
Кренуо у малу шетњу
Тек толико да удахнем чист ваздух
И послије дужег чамовања
Осјетим благо октобарско сунце
На мом лицу

Лагано корачајући видим голуба
Шћућурен тик поред пута
На кљуну трагови сасушене крви
Није показивао жељу да ми се приближи
Али није ни бјежао
Као да му свега било доста

Нисмо знали шта да учинимо
Гледали смо се тако једно вријеме
И беспомоћно разишли

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић