Мирослав Б. Душанић: Азбука властите смрти

Азбука властите смрти

свеприсутна а опет тајна и закључана
попут пјесме на пергаменту из антике
и тачке и зарези
и други безимени знаци
огољени и збијени
и раштркани као цвјетови автике
у запуштеним двориштима
и пријетећи отворене чељусти немани
гладне и подивљале
и несигурна брвна изнад брзака
и клисура
и рђом нагрижени ланци и катанци
и давно издељани балвани
и облутак углачан у бистрој води
и памучној пјени
и камен који се ломи и круни
и ликови пренаглашени
богова у дрвету
и дугачке поворке људи на путу ка гробљу
са запрегом и тешка корака
тијесно повезани облаци
и стари везови и орнаменти пуни мистике
извучени из сандука
мрачних и дубоких попут рака
и покварени часовник на градском тргу
и малтер са фасада
који одаје празнину и не крије печат смрти
и присутност мрака
и рибље кости у пијеску разасуте
и змијске коже и окамнине у облику копчи
као и оне које личе на очи
неких старих и преосталих свјетова
и сасушено биље и траве
и немирне и необуздане сјене ...

мучан је попис властитих ставова
и приступа смрти
као стварање библиотеке ријетких књига
као калиграфско низање слова
и обликовање реченица
као било које друго напорно усмјерење
или страхом обојена странпутица
којој се не назире никакво рјешење
осим саплитања у паукове мреже
и беспоштедног пада у дубине тмине
као у души кад се накупи горчина
и кад ти се срце у грудима стеже
и само што не пукне
али неће
него те сасијеца и на комаде реже ...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 3; година II; Београд, субота 21. април 2014.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић