субота, 31. мај 2014.

Александар Солжењицин: Један дан Ивана Денисовича (фрагмент)

* 11. децембар 1918   † 03. август 2008

Господ нам је завјетовао да се, од свега земаљског и пролазног, молимо само за хљеб насушни: »Хљеб наш насушни дај нам данас!«
За сљедовање, дакле? — приупита га Сухов.
Али Аљошка тјера даље своје, наговара га више очима него ријечима, чак га и по руци милује, глади:
Иване Денисовичу! Не смијемо се молити да нам пошаљу пакет или да добијемо порцију чорбе више. Што је људима високо, то је Богу ниско! Молити се треба за духовне вриједности, да нам Бог уклони из срца наталожено зло...

Александар Солжењицин

Мирослав Б. Душанић

петак, 30. мај 2014.

Мирослав Б. Душанић: (Зароним у вријеме)

Мирослав Б. Душанић
зароним у вријеме
у његове мистичне дубине
с намјером да извучем
скривене тајне на површину
и увидим да је све друкчије
од оног што сам очекивао
да нема ни мистике ни тајне
вријеме је воћка црвљива
оно не зацјељује ране
отвара само нове
и гнијезди их у наше душе
као гладне птице ...

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

четвртак, 29. мај 2014.

Мирослав Б. Душанић: Терет стварности

Мирослав Б. Душанић
Терет стварности

Из своје коже се не може
Звучи скоро молитвено
У предјелу који се растаче
У којем становници животаре
Не разликујући дан и ноћ
И савим је свеједно
Да ли под налетом моћи
Воде пјене и надолазе
Или варвари оштре ножеве

Мишел Фуко је у својим теоријама
Описао шта нас чека
Упорно тврдећи да човјек нестаје
Да наступа сумрак човјека
До његове постепене ликвидације


У суровој страсти необуздани
Појавили се из мрака у хордама варвари
Разјарени од дивље насладе
У незаситој глади зауздали нас и упрегли
У очи нам натоварили пијесак
Напунили уста и уши
И без имало гриже савјести натјерали нас
Да истјерамо себе из нас самих
И пузимо иза наших сјенки

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

среда, 28. мај 2014.

Власта Младеновић: ПЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

Власта Младеновић

ПЕСНИКУ ИЗ ПОЈЕЗНЕ

Мирославу Б. Душанићу

Пишем ти песму, писмо,
док траје затишје,
јер преписка је наша судбина,
језик истинска домовина.

Пишем ти песму, писмо,
јер одавно се видели нисмо;
ти си изагнан, негде у туђини,
а ја сам у изгнанству, у домовини.

Осуђен сам на ћутњу,
истина више не важи,
сваки доказ изазива бес, љутњу,
подобне су, потребне су лажи.

Сви су битни, сем песника,
чему онда толика паника,
чему лицемерне похвале,
кад би да нам скину главе.

Власта Младеновић


Мирослав Б. Душанић

уторак, 27. мај 2014.

Винко Шелога: Доручак детињства

Мирослав Б. Душанић
Доручак детињства

Сви причају шта су сањали.

Пуши се бакрач пуре
звече кашике о ћасу и зубе
оркестар чељади
витезова округле синије.

Око огњишта лари и анђели
Кућна змија под прагом
чувају посан живот
док грми.

До следеће синије ми ћемо порасти.

Винко Шелога

Мирослав Б. Душанић

петак, 23. мај 2014.

Јованка Стојчиновић Николић: Поплава

Мирослав Б. Душанић
Поплава

Мјеримо висину ријеке у предвечерје
Као висину сунца што мјеримо
 

Тјерамо брда да расту

Пуцамо у облак
А одоздо нас заскаче
Дубина воде


Пљуште загрљаји до кољена
До рамена До грла


Свака капља над смрт обале наднесена
Подиже змијско клупко из легла


Стигла вода умјесто хода
У кораке
У ципеле
Над обале усред траве

Житу преко паса
Дође нам до главе


Сад дишемо с водом у устима


Скупило се цијело село...
Ваља воду наддисати
Ваља воду посркати
Или ће нас прогутати
Та питома звијер


Јованка Стојчиновић Николић

Мирослав Б. Душанић

Васа Павковић: Тежина речи

Мирослав Б. Душанић

Тежина речи

Неизвесност је тврђа од гранита
и има голему гравитацију,

каже Монтале у једној песми.

Понекад видим себе као тај гранит
и, наравно, свој живот као тамну воду,
у коју тоне тај гранит.

Речи су сувишне, али не знамо

шта бисмо без њих.
Рецимо: тежина као лакоћа и обратно.


Васа Павковић

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 22. мај 2014.

Гистав Доре (Paul Gustave Doré): Потоп

Мирослав Б. Душанић: Предах


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ништа новог код мене ни у овом писму ...

Мирослав Б. Душанић
Ништа новог код мене
ни у овом писму ...


   Веселинки Стојковић
    
осуђен на изгнанство
у једноличности дана
и ноћи у овој туђини
у земљи на сјеверу
ништа новог код мене
само осјећај слабости
и ко зна по који пут
дође ми да вриснем
тегобна су путовања
траговима дјетињства
завирујем у успомене
предјели без путоказа
зарасли у коров и трње
нема јабуковог цвијета
нестао је мирис дуња
и у свјетлости сунца
воде устајале и мутне
смрде на болест и смрт
на угинулу рибу и муљ
и дубоко погнуте главе
са очима пуним туге
усамљен мјесечарим
тихо корак за кораком
и безвољно дишем ...

Мирослав Б. Душанић


Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 20. новембар 2014.
Мирослав Б. Душанић
НОВО ЈЕСТЕ - ТО ПИСМО, ТЕ ПЕРУНИКЕ

Мирославу Б. Душанићу

Али док перунике цветају
И трава се около зелени
И док жбуње мирише на птице
И потоци на шуморе и сенке
И док дрвеће у крошњама се круни
И док сунце из облака се јавља
Грумен земље док се радује
Рука док посеже за лепотом
Док око дрхти и сан се успиње
И док глава пада од туге и самоће
Од муке северне туђинске
И јаука за цветом јабуковим и мирисом дуња
Детињство док трчи с радостима и кишом
Сећања друга док искачу и расту
И пријатељ док се очекује
Макар и туге да му кажемо
И све болове овога света
И док се месечари корак за кораком
Док се песма ниже и речи сричу
Дух то заокрет чини
Да ојача тело и душу да смири
Да надвиси дан и поколеба безвољност
Новим дахом себе да заогрне
И стубове нове да подигне
И прозоре да отвори широке
Врата за нове изласке и повратке
За сунчаније сате и месечније вечери
Срце бујно да очврсне
За пределе с путоказима и светлостима
За струкове нових лепота
Нових вода и нових перуника…

Веселинка Стојковић


Мирослав Б. Душанић

недеља, 18. мај 2014.

Обавијест за пријатеље!


Новинарство нам је као и увијек заказало. Вијести су пуне сензација, дезинформација, непровјереног преузимања, преписивања, папагајског понављања, глупих и бескорисних прича... Политичари, нажалост, користе и најтеже ситуације да прикупе покоји поенчић, лажу и лупетају глупости... Блогери и корисници социјалних мрежа нису такође ништа бољи, поларизирани/подијељени, прости, свађалачки настројени, дезорјентисани, просљеђују и „лајкују“ све и свашта... Срамота! 

А број жртава у поплавама захваћеним подручјима је велики, како у БиХ тако и у Србији... Зато обустављам једно вријеме све блогерске активности... Жао ми свих настрадалих. Желим да што прије нађу мир Божји. Искрено саосјећам са ожалошћенима...

субота, 17. мај 2014.

Михалис Ганас: Долазе дани када заборављам како се зовем

Μιχάλης Γκανάς
Долазе дани када заборављам како се зовем

Долазе ноћи кишне памучне магле
брашно постаје клица па пшеница
што шушти под налетом српова
љути јули усред зиме.
Видим тканину света где се растура
невидљива је рука распреда
и дрхтим да се нит не прекине.
Конац воде плотка без сећања
прозирна кап на маховини и лишају
пахуља трунка планина
град листопад
и одједном топли скафандер
у Кувуклији материце.
Древни мрак топи се и шкрипи
чудотворни пламичак док га лиже.

Надолазеће воде даждови преци ледене доби
још у роси безимености.

Михалис Ганас
/С грчког превео Момчило Радић/

Мирослав Б. Душанић

петак, 16. мај 2014.

Мирослав Б. Душанић: Наступиле кише

Мирослав Б. Душанић
Наступиле кише

стручак босиљка на греди
стари темељи
у коров зарасле пустаре
било је нечег потресног
у кишом испраном угљевљу
у тим биљкама које називају
змијска преслица
које су с вилинском косом
скриле све трагове и путоказе
а кажу да се прије знало
ко су хероји и устаници
и било је свеједно
да ли сунце сија или киши
и причало се много о боговима
који су били блиски
имали лица обичног човјека
и само понекад намрштеног
осветника ...

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Власта Младеновић: Двије пјесме


Пропадање узвишено

             Не пишем,
ја пиштим
своје песме,
Крњевићу Вуче,
данас као и јуче,
чуј како
будућност јауче.
              Пада соко,
пропада високо.

Власта Младеновић



ЛОКАЛИТЕТ, РАСКРИЋЕ

Варвари су дошли
и нису никакво решење,
остаће само камење
и шипак који цвета.

Страшна је освета
гомиле неписмене,
мој Шаркамене.

Власта Младеновић


Мирослав Б. Душанић

Новица Тадић: Родни крај

Мирослав Б. Душанић
Родни крај

То је предео из сна

Брежуљци крвави
Поточићи гноја
Травке-ткива

Са лишћа дебелог
Наказног дрвећа
Капљу крв и бала

Однекуд допире глас
Где си ми ти
Где си ми ти
Нигде сам ја
Нигде сам ја
На то ће стооки страх

Закукуљене прилике
Црне повите
Около крстаре

Ветар доноси
Мумлање рику
И влажан ваздух се љуља

Овде ће бити
Сасечена најзад
Последња животиња

Чују се ударци тупи

Новица Тадић


Мирослав Б. Душанић

Небојша Ђорђевић: Мирис преломљене боје

Мирослав Б. Душанић
Мирис преломљене боје

Ви, што живите на другој страни тренутка
вечнотрајни као сликарско платно
као невидљиве пратиље
у полигону за осамостављивање,
ви, као преокрет у животу
који миришете на преламајуће боје:
Динамични, провокативни, геометријски...
Ви, скице, ви цртежи, ви акварели,
Ви под претњом заједничке одлуке...
Ко се то одважио да прославља живот,
за обезнађене, за неухвативе поступке,
За било какво постојање...
Ко је одобрио празнину,
а ко именује стид?
Ко упућује на узалудност?
Коме то у тројанском коњу
Звони мобилни телефон?

Небојша Ђорђевић


Мирослав Б. Душанић

четвртак, 15. мај 2014.

Веселинка Стојковић: Питање

Мирослав Б. Душанић
Питање

Зар се заиста све брише
Када нас не буде више
Када нас сутра не буде
На стазама овим

Зар се све Живот Цео заборавља
Зар се заиста сутра не понавља
Зар се Сутра не јавља
На стазама овим

Зар Сунце кад се смири
Зраке његове зар тад нису извири
Другој страни Света

Да ли је живот наш без окрета
Да ли стазе наше имају крај

Да ли је век људски једини наш сјaј

Веселинка Стојковић


Мирослав Б. Душанић

Станимир Трифуновић: Реч

Реч

Неће прозборити реч
Крај које смо се мимоишли

Једно ка крику
Друго ка муку

За твојом тишином
Кикице детињства лелујају

На трагу мог бдења
Плетенице бреза тихују

Од уздаха раскршћа
Не може се поћи натраг

И ми смо све ситнији
У зеницама прећутане речи

За коју нисмо сигурни више

Ни која је уствари


Станимир Трифуновић

Мирослав Б. Душанић

среда, 14. мај 2014.

уторак, 13. мај 2014.

Миливоје Пејчић: Ненаписаној песми


Ненаписаној песми

Са женом сам дуго општио
језиком примитивне економије,
док она није одлучила
да с размене у натури
пређе на отменији lingva universalis.
Када реч са златном подлогом
браву благог срца отвори, како
врата министарства да јој одоле?
Са полицијом сам се лако споразумео,
са судијом још лакше... Четвртастим
одговорима у одговарајућем износу
постигао сам да и професорима будем
мио и добар. А лекар? Како се тек он
благонаклоно насмешио мојим
препорукама с ликом националног јунака!
Исту пропусницу, као један, уважили су
чувари државне тајне и луднице
и стражар на капији затвора.
Новац је есперанто.
Чак је и Бога омекшала опросница...
Само си ти строга и непоткупљива.

Миливоје Пејчић


Мирослав Б. Душанић

понедељак, 12. мај 2014.

Мирослав Б. Душанић: Страх од смрти

Перо Васлић
Страх од смрти

сјећам се, да сам једном као
дијете питао дједа, зашто су
наше куће далеко од цесте...


помиловао ме њежно по коси
и сасвим озбиљно одговорио
када би се пробудила звијер
почињали су немири и хајке
и са цесте је долазила смрт...


Мирослав Б. Душанић


Перо Васлић

Џон Милтон: Изгубљени рај (фрагмент)

Мирослав Б. Душанић

...Превисоко је небо
Да би могао знати шта се тамо збива; буди 

            земаљски мудар:
Мисли само о оном што се тиче тебе 

            и твог живота;
Не сањај о другим световима, о томе
            какви створови тамо
            живе, у каквом стању, или
            степену,
Задовољи се што ти је толико
            дато да знаш,
Не само о Земљи, већ и о Небесима
            највишим.


Џон Милтон

Мирослав Б. Душанић