Круг
У спиралном кругу на небу,
под облаке тамне,
кућу себи сазидах.
Данима, месецима, годинама
спирале изводим по кућици мојој,
небу под облаке.
Посвуда лутам: једном Марсу у походе
бејах и ватру му узех…
Венера, опет, моја гошћа беше…
Донела је слику са васионским цвећем,
крвљу сунчевом огрејано,
мојом крви орошено,
у збуњеном мозгу
од мисли свакојаких – засађено.
Ах, лепа, лепа, лепа – а – а
кућица је моја.
Гордо узвишена
у спиралном кругу
небеском.
Мирјанка Р. Селчанец
