 |
ТУЛУМ
Ма какав тулум? Јес било је света ко блата. Углавном стара клапа и понека убацока. Осредња цепажа. Добра манџа. Свакојака наркоза. Шлагер рибони. Пљуцнуо се и по који џоинт. Ал на крају опет фркно коњ. Ватали смо зјала па им чупали крилца.
 |
БИСКУП И ЛУЦИЈА
Да и они, који су по свом положају и црквеним канонима, дужни да нас упозоравају на морал, одвраћају од греха и упућују на царство небеско могу да уживају у „грешним земаљским стварима“, веома сликовито и упечатљиво нам говори овај епиграм Ианнуса Панонниуса алиас Ивана Чесмичког, хрватско–мађарског латинисте, печујског бискупа из петнаестог века:
Кад ми се Луција понуди да је јебем
и док на своја рамена подигнуте ноге стављам
из пркна ружног страховиту испали паљбу
како из облака муње љетне севају.
Престрашен се окрећем и прстом затварам нос,
једва обуздавани курац клону а срамота га присилила отићи.
Луција, никакво весеље се неће догодити твојој пизди
док стражњица твоја буде опаке ћуди.
Мирољуб Тодоровић
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
