Мирослав Антић: Ром

Ром

              I
Ја знам, мати,
да оправљам кишобране.
Ал не могу.

Зар си некад чула, мати,
да ти жито каже
да му треба кишобран?

На тим разним кишама
разна деца расту.
А шта ми је дете, мати,
него једно жито?

И шта може да буде од жита?
Исто што и од детета, мати:
да постане колач.
 
Зар си, стварно,
чула некад, мати,
да ти колач каже
да му треба кишобран?

              II 
Ја знам, мати,
да оправљам сунцобране.
Ал не могу.
 
Зар си некад чула, мати,
да ти птица каже
да јој треба сунцобран?
 
На тим разним Сунцима
разна деца расту.
А шта ми је дете, мати,
него једна птица?
 
И шта може да буде од птице?
Исто што и од детета, мати:
да добије крила.
 
Зар си, стварно,
чула некад, мати,
да ти птица каже
да јој треба сунцобран?

              III
Дај ми мати, кишобране.
Дај ми, мати, сунцобране.
Да исечем.
Да подерем.
 
Да се Сунце не наљути.
Да се киша не наљути.
То су, мати, моји лепи
и једини кумови.

Мирослав Антић

Мирослав Мика Антић: Све боје света / Miroslav Antić: Alle Farben dieser Welt

© by PismestrovicBlog

Све боје света

Чудан је овај свет у мени

кад се од лишћа зазелени

или поплави као свила

од дечије косе и птичијих крила.

Чудан је овај свет у мени

кад све пожути и порумени.

Ван мене доста боја живи.

Ван мене каткад свет и посиви,

или се смрачи

и наоблачи.

Добро је зато што постоје

и ове моје лепше боје.

И неки осмех сунчан и плах,

и ветар нечујан као дах.

Па све кад трне

и све кад свене,

кад тмурно изгледа свет око мене,

у мени живи сто ватромета

некаквог шаренијег и лепшег света.

Понекад желим да поделим

моје румено са градом целим,

и моје бело са жутом травом,

и моје жуто са ноћи плавом,

и моје плаво са реком сненом...

Једино чувам оно зелено

за неке очи што нису моје,

ал из њих расту,

одавно расту

све друге очи и друге боје.

Мирослав Антић

Alle Farben dieser Welt

Die wundervolle Welt ist in mir

wenn von den Blätter grün wird

oder von Kinderhaaren und Vogelflügeln

doch als Blau wie die Seide wirkt.

Die wundervolle Welt ist in mir

wenn alles gelb und rosa wird.

Um mich drehen sich viele Farben.

Um mich wird manchmal die Welt

grau oder trüb

und die dunkle Wolke zieht.

Gut ist es auch, weil es in mir

auch die schöne Farbe gibt.

Und ein Lächeln sonnig und scheu,

und ein leiser Wind wie Atem treu.

Wenn alles zittert

und alles verwelkt,

wenn die Welt so trüb um mich scheint,

leben in mir hunderte Feuerwerke

einer bunteren und schöneren Welt.

Manchmal wünsche ich mir mein Rosa

mit der ganzen Stadt zu teilen,

und mein Weiß mit gelbem Gras,

und mein Gelb mit der blauen Nacht,

und mein Blau mit dem Fluss im Traum…

Nur das Grüne bewahre ich auf

für ein Paar andere Augen,

und aus ihnen wachsen,

schon lange wachsen

alle anderen Augen und Farben.

Miroslav Antić

ГАРАВИ СОКАК

Штампарски завод »Огњен Прица«, Загреб — 1978.

РАЈА

Нико није тако богат и сиромах, као ја,

брате мој.

Нико није тако срећан и несрећан, као ја,

брате мој.

У једном селу којег нема,

у једној улици која још не постоји,

пред једном кућом коју још ни сазидали нису,

на једној клупи што само због мене чека

да тек израсте као дрво,

седим тако свако вече и свирам

у једну тамбуру коју немам

некаквој дивној деци која још нису ни роћена,

а воле и мене и тебе онако како ми то хоћемо.

Нико није тако срећан и несрећан, као ја,

брате мој.

Нико није тако богат и сиромах, као ја,

брате мој.

Ако мислим да се шалим — немој да ми верујеш.

Ако мислиш да озбиљно говорим — насео си, брате.

Мирослав Антић

МИТА

Кад сам рођен, сви ми кажу,

ја сам био једна лепа беба.

Лепа као на реклами за сапун.

Само су ме заменили

у породилишту

за некакво гадно дете,

носато и буљаво.

— А шта можеш,

такав ти је живот.

Они мисле:

лако ћемо с Циганима.

Од толике силне деце

неће нико приметити

да је једно замењено.

А тако је баш и било,

— тешко мени.

Тек када сам пошао у школу

видео сам да то нисам ја,

јер ми очи биле оволике

и нос оволики!

— А шта можеш,

такав ти је живот.

Знаш како је кад си Ром:

ко те пита јеси л ти,

ил си онај други.

А можда је баш овако

и боље.

Можда ми је много лепо

тамо где сам замењен.

Можда имам три капута

и дубоке ципеле.

Можда живим у великој кући.

Можда имам на прозору завесе.

Можда имам дурбин око врата,

па ја узмем дурбин

и цео дан тако гледам

кроз њега.

И цео дан видим да сам срећан

као нико мој.

— А шта можеш,

такав ти је живот.

Онакав.

Мирослав Антић

Miroslav Mika Antić

CAUTION

Perhaps it is worth our repeating:

That desire is a function of desire.

And we can only really be complete

once we give ourselves entire.

We will learn only from speaking

sincere words that bind us.

And only once we start seeking

Will anyone be able to find us.

© by Рыбаков Сергей Викторович - Нарцисс

ОПОМЕНА

Важно је, можда, и то да знамо:

човек је жељан тек ако жели.

И ако себе целог дамо,

тек тада и можемо бити цели.

Сазнаћемо тек ако кажемо

речи искрене, истоветне.

И само онда кад и ми тражимо,

Моћи ће неко и нас да сретне.

Мирослав Мика
А Н Т И Ћ