Мошо Одаловић: Лампино дете

Лампино дете

Тамо, у оно доба,
кад није било струје,
кренуо дечак Небом –
да звезде препакује!
– Ову ћу у вр крова,
а ону сред дворишта...
лаку ноћ, густа ноћи,
и мрачна чудовишта!

Мајка му рече: – Немој!
Ти си лампино дете!
Помериш једну звезду,
лаку ноћ, читав свете.

Мошо Одаловић

Мирослав Б. Душанић: Хилдесхајмски графити (ноћу)

Мошо Одаловић: БАШ ЛЕПО

БАШ ЛЕПО

У животу животуљци,
корачају путем својим;
дај, запиши, па подвуци —
МИЛО МИ ЈЕ ШТО ПОСТОЈИМ!

Свако јутро које сване
урачунај у дан више;
кажи дану: Хвала, дане,
ШТО МЕ ЧУВАШ И ШТО ДИШЕМ!

Имаш Сунце, небо плаво,
цветно поље којим ходиш;
мућни својом здравом главом —
ШТО ЈЕ ДИВНО КАД СЕ РОДИШ!

Све је вечно што Бог створи.
Хвала, Богу и свецима.
Сваког дана изговори:
БАШ ЈЕ ЛЕПО ШТО МЕ ИМА!

У животу животуљци,
корачају путем својим;
пиши читко, па подвуци —
МИЛО МИ ЈЕ ШТО ПОСТОЈИМ!

Мошо Одаловић

/Преузето из РИЗНИЦА, Књижевни часопис за дјецу, година I, број 3; Бања Лука/

Мирослав Б. Душанић