Приказивање постова са ознаком Momčilo Nastasijević (Момчило Настасијевић). Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Momčilo Nastasijević (Момчило Настасијевић). Прикажи све постове

среда, 23. новембар 2016.

Момчило Настасијевић: ФРУЛА


Фрула

Фруло, што дах мој радосни 
жално у дољи разлеже? 

Да л' што пастири помрли 
тобом призиваху драгу? 

Ил' жал се стани у мени: 
с неба ме стрела ранила, 
тамна ме земља печила, 
те песма ми је сузицом 
и капљом крви кићена? 

Ил' дах мој кад протече, 
жал те за одбеглом тајном?

Момчило Настасијевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

петак, 17. јун 2016.

Момчило Настасијевић: Предвечерје


Предвечерје

Жаром затамни у предвечерје твар,
и очи: блуду ли, пагуби на руб
ил’ скрушењу.

Исполин анђео
силовито над крововима затруби.

И не виде га, жарки стуб,
и не чују.

Он труби, труби
у предвечерје страхобни руб.

И видим,
само што пагубом не букне
кужна олуја.

И чујем,
само што страхобно у складу не захори
Алилуја.

Момчило Настасијевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 03. март 2015.

Момчило Настасијевић: Две ране


ДВЕ РАНЕ

Убод ли,
то буја убиству,
то љубим.

Врео врх мачу
зажуди до балчака у тело.

Јер и кроз рану,
и тише тим,
призивљу се бити.

-

Ал’ две се отворе.
Преболи, те задатох,
моја без пребола, брале.

Јер је тихо саткана душа,
на тише брдо уводиле
прозирне руке.

За ожиљком се
у видање прикраде,
бледа видарица без наде.

-

Ал’ каже ми се долина.
Ромори што је шкргут овде зуба.
Тихо се само сјаранило
што се крваво мрзи овде и љуби.

Нема за мене биља овде доле.

Момчило Настасијевић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

понедељак, 13. октобар 2014.

Момчило Настасијевић: Госпи


Госпи

Све самљи.
Сном ходиш ме туђа.
Грешнији кад самотан те зовем.
Туђа су деца из тебе заплакала.

Смилуј се.
Трује, не цели твој лек.
Силовито ме чемером прострели.
Худи свој, госпо,
на песму проћердавам век.

Завапим,
ал’ извије се глас.
Милогласан је негде на звезди спас,
што болни певач промуцах овде доле.

Јер нема руке да раздреши нам чвор.
Ал’ тамо, и на веке,
зрак твој хоће ли болети?
Туђа из тебе бића хоћу ли волети?

Смилуј се.
Трује, не цели твој лек.
Силовито ме чемером прострели.
Худи свој, госпо,
на песму проћердавам век.

Момчило Настасијевић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

среда, 24. септембар 2014.

Момчило Настасијевић: Речи у камену


І

И буде,
на води чуду,
гојазна глад,
бескрајем небо,
небо зар?
тешко приклопи сварење.

И јесте,
тма котлова у котлу.
Бога ли ради пристави враг,
врага ли Бог?



II

Живоме живо крвави дуг,
брат брата једе,
друга друг.

Једе, а поједене
неманска већ утроба их вари
зле у гору крв.



III

То тма кад мува пауку,
преситости је
огладнети за глађу.

И похоти то
боловати за скрнављењем.

Задњу јер не доварив
чистоте кап,
лази немоћна, плази
низ брда ова,
низ трбухе,
у млака сванућа.



IV

Стамено
између животâ по зид.

Камено
за хлеб се сваки
стонтао на длану
по жуљ.

И брава,
и мимо браву
кључ кључа у вратима врата.

Издаји то,
муклије се увуче.



V

Закити, намерниче,
пест окрвави,
бравама овим по крваву ружу.

Негостопримљу
крвљу нек запечати рђу
сустали Бог.

Широко небо умору,
даљина блага скапању,
топла ли земља мајка.



VI

И кажу,
за кап-две
мирисног уља по телу
товар је потргано ружа.

И што
у племенитој ларви
гине лептирак,

тмолини ложница је,
пути њиној.

Па не ужегне у љубав
ову лаж.



VII

Пути за свилу.

Блуд блуду
свилом у нетраг то,

трулежи трулеж
на несатрулиму влат.

И затурајући,
гле, истина буде,
о зачну плод.

Јер и у подруму мемли
бледа се гљива,
чедо насмеши.

Па Исаије ликуј,
чемером кад нежељени род
родитеља прострели.



VIII

Двојих
пре сунца укрштај.

Сабласно
ноћи у ноћ је тај бат.

Да преспава се,
да претегли у Бога дан.

Жеђа јер ноћнику
испити себи лик.

Насушје данику
у јарам врат.

Дотетурава
ноћна нога стан.

Кротина стари жуљ
терету се потура.

Силази низ прозоре дан.



IX

Корак их
повазда у лов.

Замку то запиње рука,
нога у замци.

Лове,
а уловљени.

С вечери, туго,
ко коме плен?



X

Крст на раскршћу
ту наука.

Сина не распесте ви,
распео се сам.

Ни недра мајци,
ни бедра.

У крсту кад ње
рођај вам и задојење.

О, зар за даља распећа
невинога не.

Сина не распесте ви,
распео се сам.



XI

Ниско се светиљке упале,
гони ноћ.

Неспокој
звездани мир тај
њином спокојству.

На таваницу
јер не засипе,
потајни о зидове
одбију се шапати Бога.

Собе то испуни,
собичке,
чкиљи из кутија
њин дан.



XII

Ниско и ниже,
Бога дном,
наличје где изврне се у лик.

Старог модрокрви
наручи старац
вина и девојку.

О, трикрат
сува би листала грана,
трикрат би

око трулог пања
намотало лета,
колико вину и њој.

И само и само
смежурава рука о дојку.

Не гукну, сејо,
новорођенче на њој.



XIII

А блуду под прозором,
тик ту,
врта се мало зачепрљало.

Воњи на мирис,
мирису на воњ.

И замиришу ли, биљко,
трулежи дах то је из тебе,
на стабљику на лист.



XIV

И то па то,
и све то.

На кужне међе
пречиста буде,
кад стала.

Нечисти кап
чедно се откинула
и пала.

С месецем
то тихо тек
измили сетна будала.

И то па то,
и све то.


Момчило Настасијевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 20. април 2014.

Момчило Настасијевић: Осама на тргу

Мирослав Б. Дшанић
Осама на тргу

То куда непроход им,

чудно ми се отвори пут,

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи преносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.



Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Момчило Настасијевић


Мирослав Б. Дшанић

среда, 01. јануар 2014.

Момчило Настасијевић: Пут


ПУТ

1
Јер газило се туда,
јер газило,
и небога, ево,
стопа утабава; —
нема трага.


А жеднији ходим све,
а ходе; —
у недохват је,
ето то ужасава.


2
Ходим, и ходе,
а на сваки бат
камени кора
по недохват-благу.


Од бисер-жеђе,
трагом у нетрагу,
шкољка на шкољку
тврдну очајања.


3
Ходим — ни трага.
Ил’ траг би,
луди да тежак бат
стврдла ова здрузга утабáња.


И животом то
да бризне сваки кут,
путу здрузгати је стопу,
стопи пут.


4
Ходом то у неходе,
у беспуће непутем,
и броди да се не преброде.


И стопом то, и скутем,
врелини врео,
усна кад усну
испијајући прокази,
на крају нестати цео,
ал’ проклијали трази.


5
Ходим,
јер ходило туда.


Залуду стази те кривуда,
плаветној залуду мети
те обриче чуда;
ход овај само ће донети,
без јесени зиму,
лето без пролети.


6
И знам,
и леди ме знање —
штуро је ово,
стопа у стопу ткање.


И јалов пламен,
саму кад не спржи срж; —
јадован мраз,
кад не строши се камен.


7
Ходом то у неходе,
у беспуће непутем,
и броди да се не преброде.


И стопом то и скутем,
врелини врео,
усна кад усну
испијајући прокази,
на крају нестати цео,
ал’ проклијали трази.


Момчило Настасијевић

петак, 13. децембар 2013.

Момчило Настасијевић: Дарови моје рођаке


Момчило Настасијевић: Траг

Мирослав Б. Душанић
Траг
 
Чудно ли ме слободи ово
чудније ли веза.

Букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.

И траг путањама твој,
па ме пали.

А чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?

Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.

Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.

И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.
           
Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?

Момчило Настасијевић

среда, 10. јул 2013.

Момчило Настасијевић: Осама на тргу

Мирослав Б. Душанић
Осама на тргу

Стукнем на равном тлу: сам ја около Бог.
Не тичи уклетог, брале.

У камен ми се да, плач ил' смех где врве у вреви,
Осама на тргу ме снађе.

Нема за мене љубави, ни љута мача, брале,
Из кама да кане крв.

Сабласно где ви шестарим:
С рујних вам лица штијем лобање коб.

Дај као црва да ме газе и зацвилим у вреви
Или до краја прострели уклето срце.

Камен да станем на веки,
По мојој сенци да мере рођаје и смираје на тргу.

Момчило Настасијевић

Мирослав Б. Душанић

петак, 17. мај 2013.

Момчило Настасијевић: Сиви тренутак

Мирослав Б. Душанић
Сиви тренутак

Наједном засиви,
као прегорело је све,
а све живи.

Друже у тајни,
чуј, мукотрпно се ово срце
мимо своје језе отисне.

И који за мном,
и у незнању,
греш овај чудни пут:

Сиво је тамо,
сивином прострели бит,
сиве су очи тајни.

И када умиру дрвета,
ни туга ни опомена, те сухи лист
чудно тишином омилује патнику чело.

Момчило Настасијевић

понедељак, 25. фебруар 2013.

Момчило Настасијевић на њемачком језику

ISBN: 978-3-86660-160-4

Издавач из Лајпцига (Leipziger Literaturverlag) је објавио двојезични избор пјесама и прозе Момчила Настасијевића на 280 страна, у тврдом повезу са 10 фото репродукција. Текстове је брижно изабрао, превео а појављује се и као издавач, господин Роберт Ходел са Универзитета у Хамбургу. Цијена књиге је 29.95 евра.

У представљању овог подухвата се напомиње, да је Момчило Настасијевић један од најзначајнијих српских пјесника двадесетог стољећа. Да је имао енормни утицај на многе генерације јужноевропских писаца. Такође се наводи, да Настасијевић опчињава и заводи само њему карактеристичном спиритуалношћу, осјећајношћу и језичком оригиналношћу. Наглашава се да је његова поезија по значају у равни са француским симболистма, њемачким експресионистима, као и руским футуристима. Да је његов поетски језик високо метафоричан и сложен, дјелимично херметичан и изузетно музикалан.

Ово издање je први покушај, обимнијег представљања Настасијевићевих текстова на њемачком језику. Да би њемачки читаоци стекли увид у разноврсност и вишеслојност његовог стваралачког рада, овај избор садржи поред главног дјела „Седам лирских кругова“, једну приповјетку као и књижевни манифест „За матерњу мелодију“. Презентованим текстовима претходи један врло обиман увод у живот и дјело М. Настасијевића.

Цитирају се и ријечи Новице Петковића, који каже: „Ми смо изгледа заборавили, да стварно имамо великог лиричара – по европским и општим мјерилима – у овом двадесетом стољећу. Међу њима је по нашем схваћању М. Настасијевић један од првих. И још више, његових 75 пјесама, који су сврстани у седам лирских кругова, припадају самом врху српске лирике уопште.“

//////////////////////////////////////
И још једанпут (екавска верзија) за потребе Радио-телевизија Србије

Овдје би било вриједно напоменути, да је исти издавач објавио (такође у тврдом повезу) први дио романа Милоша Црњанског „Код Хиперборејаца“, у пријеводу Елвире Веселиновић. Цијена ове књиге је 34.95 евра.

ISBN: 978-3-86660-159-8

уторак, 19. фебруар 2013.

Поново код куће

Хвала Господу за још једно Искушење и Откровење више! Хвала на Милости!
Хвала члановима моје породице!
Хвала пријатељима за њихове жеље и молитве!


МОЛИТВА

Смагнем ли ово дубином у вечерњу,  
или је тихи пој, 
ил’ дубина се отвори где болело? 
Тихо по муци бродим смерни раб. 
 
Пакао мени, оче,
бољезан, драчу на пут.
Расточи о расточи раба.
Дубље дно души но страдáњу,
без дна реч ова смерна у вечерњу.

Корен је ово,
црва ми, оче, у нагризáње,
расточи о расточи раба.

Јер и пакао је твој,
и пропоје.
Залапим топло из ове опорине тела.
И корен по корен мање
Моме страдáњу.

Момчило Настасијевић