Небојша Васовић: ПОВРАТАК РАТНИКА

ISBN: 978-86-7931-393-5

ПОВРАТАК РАТНИКА

У конкретним тренуцима
ратник увек има
нешто конкретно
макар на леђима
то се не дира
јер није то рана
већ оно што се не види
јер иза леђа је брод којим се
вратио кући
а ништа није препознао
ни врт обрастао меснатим лишћем
ни жену која поред грамофона
слуша музику оних који су
колико јуче
пуцали на њега
пуцали и те како
а сад га њихова музика
хвата са свих страна
као хоботница
која би да игра баш с њим

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Небојша Васовић: ЦЕНТАР

ЦЕНТАР

Поново ћемо бити центар,
странци су почели да „улажу“,
капитал пристиже свакодневно.
Странци купују зграду по зграду,
плац по плац, трг по трг.
Купују реке, језера, планине,
купују животиње и биљке,
купују ваздух и земљу, ватру и воду,
са црвима и свим реквизитима обнове
који уз то иду. Бићемо центар, епитаф.

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Небојша Васовић: СУМАТРА

СУМАТРА

Једнога дана пробудићу се и нећу
више знати тај језик, језик
на коме сам се сунчао на Јадрану
и горко псовао на Балкану.

Једнога дана пробудићу се и нећу
знати куда да кренем, то су
само трешње процвале у мом стану
јер умем и те како да венем.

Задржаћу у сећању само обичне
речи што могу да се носе преко
воде: задржаћу улар и волове,
и плаву бразду, кукуруз од соли,
што клија из пене, свеволећи.

Прећи ћу чамцем преко вашег мора,
ја који сам замешен од праха,
и причест примићу само да стигнем
до оне обале, где ништа није
моје: ни вино, ни Суматра.

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Небојша Васовић: Велики језици

Велики језици

У великим земљама људи студирају
велике језике
и нико није луд
да се посвети неком малом језику
па да скапава на улици
као ником потребни стручњак

А ако неко то и чини
онда је већ у владином програму
или као будући ћата по посланствима
или као шпијунчић више
или ниже класе
(увек се може напредовати)

На другој страни ове аркадије
хиљаде песника на малим језицима
маштају да буду преведени
да допру до међународне публике

Неки од њих (они који имају среће)
то и доживе од понеког
шпијуна треће класе
а преводица тридесет и треће

А када угледају своје штиво на
великом језику
осећају како им расту крила
како из тела врапца који су били до јуче
улазе у тело орла који одједном
слободно лети изнад крвавих падина Империје

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Небојша Васовић: Пишем

Пишем

Пишем за издаваче
којима су долари
једина љубав и брига,
за читаоце намучене
ценом струје и хлеба,
за гладне који не читају књиге,
за пријатеље расељене по свету
који и не знају да се бавим писањем,
за њихову децу која говоре
све језике осим овог на којем пишем,
за моју децу која се нису родила,
за расуте маслачке,
радиоактивне честице.
Најзад сам постао писац,
више не пишем за себе.

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

ПУСТИЊА

Очеви долазе и пролазе, а пустиња
остаје тамо где је и била.

Небојша Васовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Небојша Васовић: Ствар укуса

СТВАР УКУСА

Ако ме већ питате, рећи ћу вам.
Највише волим америчке песнике,
и то оне полуанонимне
и не-генијалне,
оне који не гаје бескрајну
љубав према поезији.
Сваке године срећем их
у Београду, на „Октобарским
сусретима писаца”.

Долете изненада као гаврани,
поједу све ћевапчиће, попију
све ружице, појебу све што се
по Београду појебати може,
а онда свима кажу „Bye, bye” –
и оду у неку следећу
гостопримљиву јебиветрину
да јебу провинцијалце
жедне љубави
и универзалних значења.
Највише волим америчке песнике.

(1989)

Небојша Васовић
/ЗАВЕТИНЕ+, Бр. 2, новембар 2013./

Мирослав Б. Душанић