Приказивање постова са ознаком News 1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком News 1. Прикажи све постове

уторак, 28. август 2012.

„Serbische Zigeuner“

Wilhelm Thöny:  „Serbische Zigeuner“
Roma wurden von den Balkanstaaten im 20 Jahrhundert stets auch zum Wehrdienst eingezogen und in den Kriegen eingesetzt. Im ersten und zweiten Weltkrieg kämpften Roma vor allem in der serbischen bzw. jugoslawischen Armee.

Das abgebildete Gemälde, das serbische Roma-Soldaten im ersten Weltkrieg darstellen soll, dürfte ca. 1916 entstanden sein.

Es typisiert die Dargestellten den völkisch-nationalistischen Stereotypen folgend physisch als „Zigeuner“, und zwar mit einer bemerkenswerten Auffälligkeit: Der Soldat im Vordergrund richtet sein Gewehr wie selbstmörderisch auf sich, ein Umgang mit diesem Gegenstand, der als äußerst unsoldatisch anzusehen war (und ist). Die Annahme liegt nahe, dass der Maler damit einen grundsätzlichen Mangel an militärischen Eigenschaften von „Zigeunern“ behaupten wollte, wie es wiederum der Vorurteilsbildung zu „Zigeunern“ entsprochen hätte.

(Nähere Auskunft bei Dr. Ulrich E. Opfermann in „nevipe – Nachrichten und Beiträge aus dem Rom e.V.; Heft 1/2012“)

субота, 14. април 2012.

Христос васкрсе!

Свим православним вјерницима  желим срећан празник Васкрсења Христова

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

уторак, 14. фебруар 2012.

Моја Крсна Слава: Свети Мученик Трифун

                                                  Глас 4.

       Мученик твој Господи Трифон, во страдании својем вјенец
пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крепјост твоју
мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошнија дерзости.
Того молитвами спаси души нашја.


Пјесма Српској Слави

Када Србин Славу слави,
Он уз колач свијећу стави,
Па скрушено он уздахне;
И све свети светим чином,
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца;
Свијећа му слика Сина,
Слика Духа – сила вина.
Пред Тројицу Србин стане,
Па скрушено он уздахне:
„Царе вјечни, благослови,
Сви су Твоји дари ови.
Народ сложи и умножи:
Нек сви људи буду Божји,
Нек сви славе име Твоје,
Твога Сина нек се боје?
Ко хљеб нек су срцем благи,
Ко свијећа душом прави,
Као вино нек су јаки:
Благи, прави, јаки – здрави!
Чисти колач – вјера чиста?
Свијећа наша што нам блиста,
А љубав је љубав красна,
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
Блиједа слика Твога лика.
Нека Светац мој Те моли.
Зато Њему палим свијећу:
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже, добру срећу!
Сва је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози,
Амин.“

субота, 14. јануар 2012.

Нова година

СВИМ ВЈЕРНИЦИМА ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ СРЕЋНУ И УСПЈЕШНУ 2012. ГОДИНУ!

уторак, 02. август 2011.

четвртак, 04. март 2010.

Александар Јовановски: Будућност може бити боља

© by Фото сервис ДС - Александар Јовановски

У организацији ДС и Фонда „Др Зоран Ђинђић“ у току је такмичење младих људи у беседништву на националном нивоу. Ова манифестација је први пут организована у Кикинди 2006. године. Беседа је на задату тему, не сме да траје дуже од четири минута, усменог је карактера тј. говори се „из главе“ уз могућност коришћења подсетника. Ове године тема беседе је „Нико није тако добар како би могао да буде ако се још потруди“. Обрада теме је препуштена самом учеснику, и може да буде политичке, економске, социолошке, културолошке, историјско-социолошке или општедруштвене природе. Завршна, финална вечер биће организована 12. марта у Београду.

На последњем квалификационом такмичењу 2. марта 2010. у Лазаревцу, најбољим беседником је проглашен Александар Јовановски из Лазаревца, ученик четврте године Економске школе. Александар није члан ни једне партије, искрено се нада да ће у будућности постати правник. О себи каже и ово: „Симпатизер сам искључиво Војислава Шешеља и његове маестралне одбране у Хашком трибуналу. Дивим се његовој памети, знању и моћи коју демонстрира у судници, не и његовој политици. Такође обожавам људе који се жртвују за своје идеје. Као нпр. Ернесто Че Гевара, Фидел Кастро, Зоран Ђинђић. Оне који су способни, специфични, који воле да говоре, који паметно говоре. Као што видите, то су људи потпуно различитих политичких схватања, од комуниста, до екстремних националиста.“

Александар ми је дозволио да његову победничку беседу објавим у мом блогу. Овом приликом му се искрено захваљујем и од срца желим, да успе у својим настојањима.


Александар Јовановски: Будућност може бити боља

Ево ме ту пред вама. 19 ми је година и први пут у животу могу да кажем нешто, а да ме бар неко чује. Да викнем! Да се моја реч чује. Нисам веровао да ће ме неко слушати упркос мојој младости. Можда ће ми се ускоро свака реч мерити другачије. Убрзо завршавам безбрижан период живота, тада долазим до раскрснице где је сваки корак пресудан.

Почињем стварање своје будућности. Желим светлу будућност, како за себе тако и за све друге. Морам се устремити ка свом циљу, пун вере и замислити себе како га постижем. Иако дебело оманем и све забрљам увече ћу заспати знајући да сам дао све од себе.

Желим да будем правник, адвокат или судија. У овој земљи једина разлика између та два зaнимања је висина мита коју примају. Другарство, пријатељство... Ех, те смешне речи. Све се претворило у лову, кинту или како би то они мало образованији рекли — новац. Такмичење већ одавно траје. Ко ће више, ко ће боље, ко ће вештије? Да украде! Али шта ту могу?

А онда размислим и о мојој генерациј. Главна тема је велики брат на фарми. Они пате од инсомније, само због њега. Тада дођем до тренутка истине и парадокса моје генерације. Више се не цени "На Дрини ћуприја", тај петпарачки роман. Ко је уопште Иво Андрић када не пише о нарко картелима, дроги, убиствима. Од оних "интелигентнијих" сам сазнао и да је био хрватски националиста. Ту су "Грабљивице", "Спонзоруше", "Тајне џет-сета" и остала књижевна дела или недела са врха топ листа. Интернет је постао једини излаз у свет. Као радујемо се укидању виза, а немам пара ни за пут на море. Срећом па је пријава за ово такмичење бесплатна. Полако сви ми стижемо на станицу ЗОО!

Ја нећу да се моја будућност огледа у последицама тужне прошлости, коју ћу касније поменути. Не желим ни суморну данашњост у којој нико неће да преузме одговорност и нешто промени. Нико неће да ради! Хоћу да радим. Моја генерација хоће нешто да промени!

Рођени смо у рату. Беда, немаштина, сиромаштво. Први разред нам је прекинуо рат. Васпитани смо да је смрт свакодневница. Тек сада нам живот показује да је и најбедније преживљавање боље од најславније смрти. Ако смрт уопште може да буде славна.

Погледајте у будућност, тамо ћемо се срести, ви, моја генерација и ја. Али ни тада нећемо бити толико добри колико бисмо могли да будемо, ако се још потрудимо.

(Победничка беседа, Лазаревац, 2. марта 2010)