Никанор Пара: Оно што ја журно требам

Оно што ја журно требам

јест каква María Kodama*
да се побрине за библиотеку

некога тко би пристао да се фотографира са мном
да би прешао у потомство

жену женског спола
која не би подцјењивала наше trav’ler checks
златни сан свих великих креатора

што значи какву запрепашћујућу плавушу
којој се не би гадиле боре

ако је икако могуће из прве руке

или можда какву ватрену мулаткињу
не знам јесам ли довољно јасан
част и слава ветеранима шездесет и девете!

вријеме не пролази
с каквом младом удовицом на обзору
ријешени су сви проблеми

лијес задобије наранчасту боју

па чак и трбушни болови које изазивају штокхолмски академици
нестају као пријеђени руком

Никанор Пара
____________________________________________________

* María Kodama, изузетно лијепа жена, кћи јапанског архитекте, је „жена женског спола“ коју је Борхес (Jorge Luis Borges) оженио неколико дана прије своје смрти (Женева, 14. јуни 1986.)

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Никанор Пара: Поезија је са мном завршила

Поезија је са мном завршила

Поезија је са мном завршила

Не кажем да било шта окончате
Не гајим лажне наде у вези са тим
Ја сам хтео да наставим да пишем песме
Али понестало је инспирације.
Поезија се лепо понела
Ја сам се понео страшно лоше.
Шта добијам када бих рекао
Ја сам се лепо понео
Поезија се лоше понела
Када знате да сам ја кривац
Прихватам да испаднем будала!
Поезија се лепо понела
Ја сам се понео страшно лоше.
Поезија је са мном завршила.

Никанор Пара

Мирослав Б. Душанић

El Antipoeta: Nicanor Parra

Nicanor Parra

Padre Nuestro

Padre nuestro que estás en el cielo
Lleno de toda clase de problemas
Con el ceño fruncido
Como si fueras un hombre vulgar y corriente
No pienses más en nosotros.
Comprendemos que sufres
Porque no puedes arreglar las cosas.
Sabemos que el demonio no te deja tranquilo
Desconstruyendo lo que tu construyes
El se ríe de ti
Pero nosotros lloramos contigo:
No te preocupes de sus risas diabólicas.
Padre nuestro que estás donde estás
Rodeado de ángeles desleales
Sinceramente: no sufras más por nosotros
Tienes que darte cuenta
De que los dioses no son infalibles
Y que nosotros perdonamos todo.

Nicanor Parra

Nicanor Parra: El Hombre Imaginario

El hombre imaginario

El hombre imaginario

vive en una mansión imaginaria

rodeada de árboles imaginarios

a la orilla de un río imaginario

De los muros que son imaginarios

penden antiguos cuadros imaginarios

irreparables grietas imaginarias

que representan hechos imaginarios

ocurridos en mundos imaginarios

en lugares y tiempos imaginarios

Todas las tardes tardes imaginarias

sube las escaleras imaginarias

y se asoma al balcón imaginario

a mirar el paisaje imaginario

que consiste en un valle imaginario

circundado de cerros imaginarios

Sombras imaginarias

vienen por el camino imaginario

entonando canciones imaginarias

a la muerte del sol imaginario

Y en las noches de luna imaginaria

sueña con la mujer imaginaria

que le brindó su amor imaginario

vuelve a sentir ese mismo dolor

ese mismo placer imaginario

y vuelve a palpitar

el corazón del hombre imaginario.

Човјек измишљен

Човјек измишљен

живи у вили измишљеној

окруженој дрвећем измишљеним

на обали ријеке измишљене

Са зидова измишљених

висе античке слике измишљене

непоправљиве пукотине измишљене

представљају догађаје измишљене

који су се десили у свјетовима измишљеним

мјеста и времена измишљених

Сваког послијеподнева измишљеног

пење се степеништем измишљеним

на балкон са видиком измишљеним

да посматра предјел измишљен

који се састоји из долине измишљене

окружене брдима измишљеним

Сјенке измишљене

долазе путем измишљеним

пјевајући пјесме измишљене

о смрти сунца измишљеног

И у ноћима мјесеца измишљеног

сања жену измишљену

која му је дала своју љубав измишљену

поново осјећа тај исти бол

то исто задовољство измишљено

и поново лупа

срце човјека измишљеног.

/Препјевао Мирослав Б. Душанић/