Никита Станеску: Двије пјесме

Песма

Кажи ми, кад бих те једног дана зграбио
и стопала ти пољубио,
не би ли после тога мало храмала
у страху да ми пољубац не згњечиш.

Никита Станеску

Лекција о кругу

Нацрта се у песку круг
а затим се исече на два дела,
истим се лесковим штапом исече на два дела.
После тога се на колена пада,
после тога се пада ничице.
После тога се главом удара у песак
и тражи се извињење од круга.
Толико.

Никита Станеску

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Никита Станеску: Тужна љубавна песма

Тужна љубавна песма

Једино ће мој живот доиста умрети за мене,
једном.
Једино трава зна укус земље.
Једино крв моја чезне, доиста,
за мојим срцем, док га напуштам.
Ваздух је висок,
ти си висока,
висока је туга моја.
Долази време да умиру коњи.
Долази време да остаре машине.
Долази време кад пада хладна киша
и све жене имају твоју главу
и носе твоје хаљине.
Долази и нека велика бела птица
да снесе месец на небо.

Никита Станеску
/Пријевод са румунског: Адам Пуслојић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Хваљен и оспораван: Никита Станеску

* 31. март 1933   † 13. децембар 1983 

Јеванђеља јесени

Написаћемо четири јеванђеља о падању
лишћа у јесен.
Матија ће рећи:
„Лист боје зеленог зелена пашће у јесен.“
Марко ће викнути:
„Од тежине живота и од живота и за живота
пашће лишће у јесен.“
Лука ће рећи:
„Из нељубави, из неоживљене смрти,
из обновљене зелене боје сенком само
пашће лишће у јесен.“
Јован ће устати и рећи:
„У јесен не пада лишће,
у јесен пада само јесен,
као лишће јесен пада у јесен.
Седим и јесен је и лишће јесам
и на земљу падам.“

Никита Станеску

Мирослав Б. Душанић