Новица Тадић: ЉУДИ У ОБРТНИМ ВРАТИМА

ЉУДИ У ОБРТНИМ ВРАТИМА

Људи у обртним вратима

моји су најближи рођаци.

Узрујана лица,

која никада нисам видео,

приближавају ми се и нестају.

Тек понеко рекао би понешто,

али као да, у последњем

тренутку, одустане.

Нема се ту шта рећи.

Врата се окрећу,

све је у покрету, сви смо у млину.

Од нас се лудо брашно

за пекару неког ђавола прави.

Новица Тадић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Новица Тадић: Родни крај

Мирослав Б. Душанић

Родни крај

То је предео из сна

Брежуљци крвави
Поточићи гноја
Травке-ткива

Са лишћа дебелог
Наказног дрвећа
Капљу крв и бала

Однекуд допире глас
Где си ми ти
Где си ми ти
Нигде сам ја
Нигде сам ја
На то ће стооки страх

Закукуљене прилике
Црне повите
Около крстаре

Ветар доноси
Мумлање рику
И влажан ваздух се љуља

Овде ће бити
Сасечена најзад
Последња животиња

Чују се ударци тупи

Новица Тадић

Мирослав Б. Душанић

Новица Тадић: Пред кухињом за сиромашне

© by Форум: Сви Срби света

Пред кухињом за сиромашне

Оче мој према земљи повити

Мајко моја лака, лагана

Оче мој сав у борама

Мајко моја сва у ритама

Оче мој трозуби и сиви

Мајко моја на ветру сушена

Оче мој у старом капуту

Мајко моја под црном марамом

Оче мој са лименим чанком

Мајко моја са празним кесама

Брате рођени и сестро мила

Суседе слуђени, понижени.

Новица Тадић

Новица Тадић: Гатка о хујању

ISBN: 978-86-523-0030-3

Гатка о хујању 

Мој непријатељ ђаво учини да ме 
поезија замара. 

Не могу да слушам стихове које казују песници 
а да не помислим на ветар који хуји 
у голим крошњама дрвећа. 

Заситим се брзо празнине 
и залудног хујања.  

Новица Тадић

© by Viktoria Weihmann Vicky

ЉУДИ КОЈИ КРЕШТЕ / PEOPLE WHO SHRIEK

ЉУДИ КОЈИ КРЕШТЕ

Људи који креште
увек су ме привлачили.

Они су птице
које неће полетети,
до смрти натоварене
људским костима.

Новица Тадић

PEOPLE WHO SHRIEK

I am always drawn to
people who shriek.

They are birds
unable to take flight,
burdened till death
by human bones.

Novica Tadić

Новица Тадић: Мајка

Georges Seurat: Frau mit Korb

МАЈКА

Од туге свиснула,
Поседела и излудела,
Иде улицама и не зна за себе.

Храни голубове на тргу.
Храни своју изгубљену децу.

Син јој је добро јео; кћи и њена
Многобројна перната дечица
Скакућу весело око сваке мрвице.

Сви су на окупу; у светлосtи благој.

Новица Тадић

Сонет мртвих сова / Sonnet of Dead Owls

СОНЕТ МРТВИХ СОВА

(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)

(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)

никада више никуда
никада више никуда
никада више никуда
никада више никуда
никада више никуда
никада више никуда

Новица Тадић

Sonnet of Dead Owls

(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)

(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)
(O) (O) (O) (O) (O)

nowhere ever again
nowhere ever again
nowhere ever again
nowhere ever again
nowhere ever again
nowhere ever again

Novica Tadić

Novica Tadić: On a Train Station, Dream

ISBN: 1934414239

On a Train Station, Dream

Small, bent over, gray,
I'm sitting with arms crossed
on my luggage.

I ask nothing of no one.
Wait for no one.

I don’t know where I’ve come from
nor where I’m going.

In the trunk are my books.
In the suitcase are my shirts.

I packed everything I had.

On my head I wear
a cap of many colors,
my great pride and joy.

Novica Tadić

/© BOA Editions, Ltd, 2009/

Novica Tadić: Knives, Dreams

ISBN: 0-932440-59-2
ISBN: 0-932440-60-6

Knives, Dreams

I dream how on a flat surface
I set down knives of various
              shapes and sizes.
Already there are so many of them
              I can’t count them,
or see them all. Someone’s being done in
              by one of those knives.

 
Novica Tadić

"Bruno Schulz said: 'The sublime nature of the divine order...can be rendered only by the power of human negation.' He was speaking of Kafka's feel for the boundaries of the human and the divine. Tadić has the same feel. He composes anti-poems, anti-psalms, anti-prayers. Such complexity in poems that are almost exclusively very short! In my view, he is one of the most original and interesting poets today."

Charles Simić

Новица Тадић: Пјесме

ТРИПТИХ ТАМНИ

*

Место сам пусто
на коме ће демон заиграти.

Спаситеља лице стичем,
док се од врага браним.

О моје ноћи, тамницо без стражара.

*

Као са сваког дна
и са дна душе
подиже се талог, црнило, гроза.

Роб божији
стиче лице Спаситеља док се од врага лукавог брани.

*

Очајање је тешка туга
која је заборавила
на разрешења, и сузе.

Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу у 2006.

ОТИШЛИ СУ СВИ СВЕТИ

Отишли су сви свети,
И ми смо сели
За њихов сто.

Ми, одасвуд приспели
Старци и старице,
Кепеци и наказе.

Ноћ без звезда
У крошњама шумори.
Њишу се ниске гране.

Кад куцне тамни час,
Злоба ће наша
У нама заблистати.

ЗАСПАО САМ И УСНИО

Заспао сам и уснио
грозан сан:

Ја, душа проклета,
не припадам хоровима
већ огњевима.

А свет је огрезао
у злу,
и духови злобе царују.

ХВАЛИТЕ МЕ ПОСЛЕ СМРТИ

Хвалите ме после смрти.
Бићу тада варница
огња пакленог, или такво
(ништавно и неухватљиво)
штогод.

Хвалите ме после смрти.
Знам, ви то можете.
Ви сте увежбани и спремни.
Ви певате у црним хоровима.