Паул Целан: Касно и дубоко

Касно и дубоко

Зла као златна ријеч почиње ова ноћ.
Ми једемо јабуке нијемих.
Ми стварамо једно дјело које се радо препушта
својој звијезди;
у јесени наших липа ми стојимо као мисаоно
црвенило застава,  пламени гости с југа.
Ми присежемо по Кристу Новом придружити
прашину прашини,
птицу луталичиној ципели,
наше срце једном стубишту у води.
Ми присежемо свијету свете присеге пијеска,
ми их радо присежемо,
ми их присежемо снажним гласом с кровова уснулости
без снова и витламо бијелу косу времена…

Они криче: бласфема!

Има дуго времена да ми то знамо.
Дуго времена да ми знамо то, и што онда?

Ви мељете у млиновима смрти бијело брашно Обећања, 
ви то предлажете нашој браћи и сестрама —  

Ми витламо бијелим косама времена. 

Ви нас позивате на ред: бласфема! 
Ми то добро знамо, 
да гријех падне на нас. 
Да падне на нас гријех свих знакова упозорења,
да дође гргољајуће море,
удар вјетра оклопљен зловољом повратка,
дан састављен од поноћи, 
да дође оно што никад није било.

Да дође један човјек из гроба.

Паул Целан

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Паул Целан: Сан и храна

Сан и храна

Дах ноћи је твој чаршав, тама леже крај тебе.
Тиче ти зглавке и слепе очи, буди те у живот и сан,
налази ти траг у речи, у жељи, у мисли,
спава са сваком од њих, мами те напоље.
Чешља ти со из трепавица и ставља је на сто пред тебе,
ослушкује песак твојих сати и послужује ти га.
И што је било као ружа, сенка и вода,
то ти лије у чашу.

Паул Целан
/Пријевод: Бранимир Живојиновић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Паул Целан: НЕСАЊАНИМ

Мирослав Б. Душанић

НЕСАЊАНИМ нагризена
бесано проходана земља хлеба
подиже брдо живота.
 
Од његове мрве
изнова нам имена месиш,
која ја, твоме
слично
око на сваком прсту,
пипам
тражећи место, кроз које се
до тебе пробудити могу,
светла
свећо глади у устима.

Паул Целан

Мирослав Б. Душанић

Paul Celan: Schwarz / Black

Schwarz

wie die Erinnerungswunde,

wühlen die Augen nach dir

in dem von Herzzähnen hell-

gebissenen Kronland,

das unser Bett bleibt:

durch diesen Schacht mußt du kommen -

du kommst.

Im Samen-

sinn

sternt dich das Meer aus, zuinnerst, für immer.

Das Namengebe hat ein Ende,

über dich werf ich mein Schicksal.

Paul Celan

© by David Hermann

Black

like memory’s wound,

the eyes grub toward you

in a Crownland bitten

bright by heart’s teeth –

it remains our bed:

through this shaft you must come –

you come.

In the seed’s

sense

the sea stars you out, innermost, for ever.

An end to the granting of names,

over you I cast my fate.

Paul Celan
/translated by John Felstiner/

Паул Целан: Сјај зеница твојих

* 23. новембар 1920 - † 20. април1970

СЈАЈ ЗЕНИЦА ТВОЈИХ
(Ангели Черновској)

Испод сребрних обрва
Зеница твојих да није
Да ли би било неба
У нашој слепој соби
               Ангело моја златна.
Гласа твога да није
Лебделе би наше душе
У ваздушној кутији
Зидови не би никад из мене излазили
               Ангело моја златна.
Боја твојих да није да ли би икад врбе
Влажне преко прага прешле
               Ангело моја златна.
Дланова твојих да није
Да ли би Сунце икада
У сну нашем преноћило
Прсти твоји никада не би
Вреле фуге по мом челу вукли
               Ангело моја златна.

Букурешт 1945.

Паул Целан 
/Превела: Аница Савић Ребац/

Paul Celan: Todesfuge

Rezitation: Berthold Damshäuser
Musik : Peter Habermehl
Videokunst : Herry Dim

und Text: Paul Celan - Todesfuge ==> auch vom Autor gelesen

Ute Lemper : Blume (von Paul Celan)

Blume

Der Stein.

Der Stein in der Luft, dem ich folgte.

Dein Aug, so blind wie der Stein.

Wir waren

Hände,

wir schöpften die Finsternis leer, wir fanden

das Wort, das den Sommer heraufkam:

Blume.

Blume - ein Blindenwort.

Dein Aug und mein Aug:

sie sorgen

für Wasser.

Wachstum.

Herzwand um Herzwand

blättert hinzu.

Ein Wort noch, wie dies, und die Hämmer

schwingen im Freien.

Paul Celan

_________________________________________________

Manchmal, wenn ich dann laut zu lesen beginne, wird aus den Sätzen ein Klang und das Gedicht wird körperlich wahrnehmbar und durch die Melodie der Sprache kann ich die Verse begreifen. Manchmal passiert es dann, dass ich die Sprache erfahre wie eine Berührung. Der Klang, der Rhythmus verwandelt die Wörter in Bilder und die Bilder werden ein Erlebnis und führen in eine andere Welt.

Miroslav B. Dušanić