Траг поезије: Радомир Виденовић Равид

СПРАМ РАСУТОГ ПОРТРЕТА

         Хладно сјаје звезде и судбине
                     (Мирослав Тодоровић)

И кроз жиће корак по корак
До судњег дана самотан и горак
И до звезда стих по стих
А у песми пустошан и тих

И спис и длето и стих
И лог у изби самотној сних
И душин полен клет и горак
А кроз жиће корак по корак

И летеће бараке и слик
У сванућа гавранов крик
(А родно огњиште и праг!)
У пепелу судби је траг
И у епилогу што просину
Ко звезда у ледну висину
А кроз жиће корак по корак
И МИРОСЛАВ ИСПАЋЕН И ГОРАК!

ИСТОКИЈЕ ВЛАСТАИЗМА

                               На све стране
                               награде, признања –
                               нико не види РАНЕ!
                               (Власта Младеновић)

Власта изам исток и ја
Силна (војска) песмом сија
Ту балсамом семе клија
Док Сербијом мутљаг зија.

Док лириком цака риче
И балсамом песма клија
Реч прејака пламом циче
Славом светим гнездо свија
 
Реч прејака пламом риче
ПОЕЗИЈИ ГЛАВА ЈЕ НА ПАЊУ
Из МАФИЈЕ извештај о стању
Што нагрдом постмодерном риче
(Круг крајински царског реза!)
О згасле звезде студен и језа
Ко да гони забитима стадо
О ВОСТАНИ ВЛАСТО О ПРХНИ РАДО!

Радомир Виденовић Равид

/Преузето из Часопис за књижевност, уметност и културу ТРАГ; књига III, свеска XII, децембар 2007./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић