Црњанском Милошу
Не верујем да си Лондон волео
Магле су кажу густе
а људске душе сиве
на том острву
Ал` Србије није било
да се у њу вратиш
па ти је било свеједно куд` ћеш
Нема је ни данас
Од Галиције до Хипербореје
читав један људски век
ширине и дужине има ту
У много околних сокака си заш`о
свуд` си тражио
а налазио само
мечкаре и обућаре
никад Србина
Јер онима што су те српством мамили
дражи су били бегови и аге
и коњушари аустријски
него ти
И данас је тако
И једино им је жао
што им утече
и што Исаковиче
у колхоз гурнуше Руси
а не они
Многи се именом твојим ките
данас
`оће своје мермерне свињце да украсе
то их ништа не кошта
а и не дају се више туђи
да се њима диче
Не тугуј зато
стрпи се и чекај
кад поново буде Србије
онда се врати
Игор Ђурић
Игор Ђурић рођен 26. јануара 1968. године у Истоку, Метохија. Издао је збирку пјесама ''Недовршене песме'' 1997., роман ''Колона'' 2005. (откупљен од Министарства културе 2006.) у издању издавачке куће ДК „Свети Сава“. У припреми за штампу су романи ''Расељеник'' и ''Клинички живот'', збирка прича ''Разне величине'', збирка новинских текстова „Метохија и Косово“ и путопис-роман из Америке „Прва година у Њујорку“. Пише за часопис „Хвосно“ из Истока. По његовим текстовима (између осталих) направљен је документарни филм „Остала је реч“. Живи на релацији Њујорк - Србија.
Lepo sećanje pred dan smrti našeg najvećeg pesnika. Pesmom, kako i dolikuje.
ОдговориИзбриши