Десанка Максимовић: Чежња у туђини

Чежња у туђини

Да ми је да не умрем у туђини

Лепе су све букве у земљи честе,

ливада свака лепа је млада,

и све реке непознате,

сви врхови што се сунцем злате,

све и где није и где јесте

поглед и нога ми ступила када.

Али кут земље на ком смо жито жели

и са кога смо цедили вина,

земља коју смо пили и јели,

чија на огњу палили дрвета,

где смо сахранили оца и сина,

као да је сва гроб прадедовска,

крваво нам је блиска и света.

У ту бих земљу хтео да легнем,

у тај крај где биљка свака,

где бубица свака болно ме дира

као жбун што на братовом гробу цвета,

као мрав што њиме мили.

Земља са које смо јели и пили,

која нам је као срце рођено јасна

и тајанственија од свемира,

хтео бих да ми гробом буде.

Десанка Максимовић

Фотографије: Савко Пећић Песа