 |
| © by Victor Mikhailovich Vasnetsov (Виктор Михайлович Васнецов) - Всадники Апокалипсиса |
Избјегличка
Док гранате
око глава
лете
сакуписмо
све Иконе
Свете
упртисмо
цркве
и гробове
наше куће
к‘о жита
снопве
и кренусмо
на далеке
путе
само даље
од невоље
љуте
туђин хара
исук‘о
ножеве
котрљају
главе
к‘о бундеве
низ стрњику
у таласе
хладне
брат и сестра
за авети
гладне
божур вене
косови
се селе
гује љуте
запосјеле
путе
драги Боже
Небеса
одшкрини
своју дјецу
у заштиту
прими...
Мирослав Б. Душанић
Die Vergangenheit ist nicht tot, sie ist nicht einmal vergangen.
Christa Wolf
Pesma me svojom bolnom istinom i slikom naših vekovnih jada i nesreća duboko pogodila! Jako potresno.
ОдговориИзбришиUsud je srpski seoba, beg i smrt, izgleda.Epski tragično i veličanstveno.
ОдговориИзбришиКао одговор на ва ваше коментаре цитирам Кристу Волф, књижевницу из бивше Источне Њемачке: „Прошлост није мртва, она чак није ни прошла.“
ОдговориИзбришиПоздрав
Мирослав
ЧИЈИ КОРЕН
ОдговориИзбришиХранише нас племените међе
/Вековима крајпуташи беше/
Зборише нам оседеле веђе
Тишинама живот нам узеше
/Славне бојне у срцу носили
Да не луди борба против таме/
Извор-цвеће у сузи косили
Шум пшенице трпали у јаме
године прошле
дал` нове су дошле...
Говорише да смо део неба
Да ходимо по пламену свеће
Да нож јесте за сечење хлеба
Све док орлић висинама шеће
Битке наше од самог зачећа
Да не буду будући нам засек
Да не буду косовска уклећа
/Наше битке ивер да су далек/
//Ноћна језо препуна си таме
Ма где била и у ком детету
А пред нама још увек су јаме
/Чији корен дарујемо цвету!?//
године пролазе
дал` нове су стазе...
Студеница Острог Лазарица
Не дам наше свето обасјање
Видовданска наук-лепотица
Крст ми часни Сину даровање
Кад икона славска нам прозбори
У духовној ми јесмо сродности
Љубављу се озаре прозори
Уз Господа и све су плодности
пролазе године...
Глас Послушај Сине
Опрост врли рођењем се рађа
/Поља крви дал` су опомена/
Све док плови светосавска лађа
Одрећи се свог нећу Имена
Милорад Мишо
Ђ у р ђ е в и ћ
годирод постањима нашим...