 |
| Савко Пећић Песа: Појезна |
било нам је лијепо
из минута у минут
спавала си
отворених очију
и говорила
онако скромно
да би се попунио
простор
и вријеме
бол се заборавља
онда си послије
друге боре
на мом лицу
отишла
стицајем околности
и ја сам се нашао
далеко
у њемачкој
али твој бол је
остао у мени
и сазнање
да небо
нашег села
неће нестати
Мирослав Б. Душанић
О, роде мој са Дањишта, Сионица, Крушчика, Јошика, Кукишта, Просијека, Савуришта, Бара и Тукова, и изнад Драшана, гдје кобци и јастребови миша с висине вребају у остругама, никада неба неће нестати, док спјев можемо стварати и о њима мислити, све ће са нама постојати и послије нас ће постојати.
Савко Пећић
П Е С А
Sehr geehrter Dichter,
ОдговориИзбришиich habe Ihr Gedicht „an 2009 rückblickend„ ins Portugiesisch übersetzt und in meinem Blog " O Arco e a lira" publiziert. Ich hoffe, Sie haben nichts dagegen, wenn ja, bitte, lassen sie es mich wissen.
Mit freundlichen Grüßen:
Luís
Es ist alles OK!
ОдговориИзбришиMein lieber Freund, sei bitte nicht so konventionell…
Unsere Blogs sind da um gelesen zu werden und möglichst viele Kontakte zu knüpfen…
Dein Bemühen ist mir eine Ehre…
Freundliche Grüße
Miroslav
OK
ОдговориИзбришиmein Freund,
danke.
Grüße:
Luís
...das Herz schmerzt,
ОдговориИзбришиErinnerungen lassen lachen und weinen, doch darin bleibt alles
aufbewahrt...
herzlich, Rachel