 |
| © by Слободан Слобо Словинић: Сабласт (1970) |
Зло вријеме посија сјеме
зло вријеме се најави с буком
од његовог гласа разорише
нам се домови
на наше животе стави тачке
да нам се никад не сазна
за кости и гробове
и да нам се тишина вјечна
у визију мрачну претвори
јер злом времену ништа није
Свето
не зна за Бога и Алаха
не пали свијеће
ни с јутра ни с вечери
не крсти се
ником се не клања
корача у гвозденим чизмама
на крв и зној заудара
када кораци његови
у плодородним
пољима нашим ступају
иза њих само јаловина остаје
препуна чичака и коприве
(10.јули 2010./14. новембар 2013.)
(10.јули 2010./14. новембар 2013.)
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by Слободан Бобо Словинић: Чудовиште (1970) |
У зловремену невремену
пријатељу мој
у зловремену и невремену
међу алама и аждајама
међу змијама и гуштерима
међу псима и злима
како остати а не заплакати
и у вријеме на вавијеке
црне трагове остављати
и опет бродити и родити
дизати и пузати
опстајати и пјевати
у орању сјеме забадати
љетину брати
и сина за невријме
и зловријеме спремати
Савко Пећић Песа
пријатељу, нашао сам за сходно
ОдговориИзбришида коментар „боље удомим“...
Немам разлога да не будем задовољан. А морам Ти пријатељу рећи да ми својим пјесмама, коментарима, постајеш инспирација, јер ово што Ти одговарам и што си удомио већ неколико пута, пишем из душе у даху на Твоје мисли, па зато то има по мени много већу вриједност од обичног коментара и не смета му удомљено мјесто.
ОдговориИзбришиС поштовањем,поздрав !