Arthur Rimbaud / Артур Рембо: Blumen / Цвјетови

Fleurs

D'un gradin d'or, – parmi les cordons de soie, les gazes grises, les velours verts et les disques de cristal qui noircissent comme du bronze au soleil, – je vois la digitale s'ouvrir sur un tapis de filigranes d'argent, d'yeux et de chevelures.

Des pièces d'or jaune semées sur l'agate, des piliers d'acajou supportant un dôme d'émeraudes, des bouquets de satin blanc et de fines verges de rubis entourent la rose d'eau.

Tels qu'un dieu aux énormes yeux bleus et aux formes de neige, la mer et le ciel attirent aux terrasses de marbre la foule des jeunes et fortes roses.

* 20. Oktober 1854  † 10. November 1891

Blumen

Von einer goldenen Stufe aus, – zwischen Seidenbändern, der grauen Gaze, dem grünen Samt und den Kristallscheiben, die sich schwärzen wie Bronze in der Sonne, – sehe ich, wie sich der Fingerhut öffnet auf einem Teppich aus filigranem Silber, Augen und Haar.

Der Goldstücke Gelb ist über Achate verstreut, Mahagonisäulen tragen eine Kuppel von Smaragd, weiße Satinsträuße und dünne Ruten aus Rubin umringen die Wasserrose.

So wie ein Gott mit riesigen blauen Augen und einer Schneegestalt, ernten das Meer und der Himmel auf den Marmorterrassen die Massen der jungen und kräftigen Rosen.

Цвјетови

Са златне степенице, - између свилених трака, сивих копрена, зеленог сомота и плоча од кристала што црне као бронза на сунцу, - ја видим цвијет напрстка како се отвара на тепиху од филигранског сребра, очију и косе.

Жути златници по ахату разасути, махагонски стубови подупиру куполу од смарагда, букети од бијелог сатена и танани прутови од рубина окружују водену ружу.

Попут Бога с огромним плавим очима и сњежног облика, море и небо привлаче на терасу од мрамора многобројне младе и снажне руже.