Мирослав Б. Душанић: Kрик

© by martysha

Kрик                

                                     Требало је проћи поново

                                     кроз све те ходнике.

                                     И никада се не осврнути!

                                     (Како то звучи сувишно и тачно.)

                                     Заборавити, међу многим именима,

                                     она због којих је све и бивало...

                                     (Јасмина Топић)

Посежем прстима за жилетом.

Хтио бих ноћ да распарам,

да је ослободим од авети.

Али то је немогуће.

Зато сијечем вене,

једним брзим покретом. 

Мирослав Б. Душанић

Захваљујем се господину Милану Грбић

нека будем камен

непомични

и нека ћутим

да ми лакше буде

Мирослав Б. Душанић