 |
снохватице и покоја тумачења
(09. – 15. августа 2010.)
понедјељак: Св. вмуч. Пантелејмон
у хамбуршкој подземној жељезници
једна старија жена проси
и сриче тужбалицу
у хамбуршкој подземној жељезници
једна старија жена проси
и сриче тужбалицу
окренуо сам главу постиђен што
сам жив
сам жив
уторак:
свјетлост улази кроз решетке
а ја се питах
чије ли ме очи (са овог или
оног свијета) гледаше
чије ли ме очи (са овог или
оног свијета) гледаше
сриједа:
бијах тужан (повјеровах ли превише
бијах тужан (повјеровах ли превише
у свијет људи)
четвртак:
дубоко у мене ноћ је понирала
дубоко у мене ноћ је понирала
кап по кап
склопио сам очи и сањао НИШТА
петак: Претпр. Изн. Часног Крста
видио сам родитеље на раскршћу
непознатих путева
видио сам родитеље на раскршћу
непознатих путева
носили су жуљеве (и бриге)
и нису тражили ништа
субота: Изношење Часног Крста
бијах жедан иако сам до кољена
у водама ријечним
бијах жедан иако сам до кољена
у водама ријечним
(зар сам толико проклет)
недјеља:
и послије толико година одсуствовања
и послије толико година одсуствовања
на столу је горјела свијећа (мајчино сунце
и моја сјена)
и моја сјена)
Мирослав Б. Душанић
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
 |
Čitam... više puta.
ОдговориИзбришиSavršeno!
како је једноставно закључити да је потребно и вриједно живјети! баш! јер, на непознатим раскршћима носити жуљеве и не тражити ништа вриједно је самог постојања...
ОдговориИзбришисрдачно...