 |
| @ by Grete Stern: Jorge Luis Borges (1951) |
Посједовање јучерашњег дана
Знам да сам изгубио толико ствари да не бих могао да их
набројим, и сада су ти губици оно што је моје.
Знам да сам изгубио жуто и црно и размишљам о тим
немогућим бојама како не размишљају они што их виде.
Мој отац је умро, а увијек је поред мене.
Када желим да читам Свинборнове пјесме, чиним то, кажу
ми, његовим гласом.
Наш је само онај који је умро, наше је само оно што смо изгубили.
Илион је био, али и даље постоји у хексаметру што га оплакује.
Израел је био када је значио стару носталгију.
Свака је пјесма, временом, елегија.
Наше су жене које нас оставише, и ми се више не
покоравамо узбунама и страховима наде, ни предвечерју
што носи немир.
Нема другог раја осим оног изгубљеног.
Хорхе Луис Борхес
Samo da Vam se zahvalim za podsećanje na ovog velikog čoveka i pisca baš na dan njegove godišnjice rodjenja:)
ОдговориИзбришиRado bih Vam okačila i njegovu pesmu "Poslednji trenuci" ali Vi nju već znate, pa da ne dužim:)
Zato, samo kratka, njegova misao izrečena... "Raj sam uvek zamišljao kao nekakvu biblioteku."
Од срца Вам хвала!
ОдговориИзбришиМирослав
@ ex - il@miro
ОдговориИзбришиsad se osećam posebnom!
Hvala Vama!
Tanja
Е нека тако и остане...
ОдговориИзбришиМирослав