 |
| © by Пеђа Ђаковић: Скица 5 |
Тешке ријечи
(Сјећање на Бранка С.)
Он није писао пјесме
Он није објавио ни једну књигу поезије
Стихове је носио на језику
И повремено рецитовао
Говорио је да у нашим баштама балканским
Сунце не станује
Већ деценијама овдје лишће прерано умире
Да је вријеме нашег трајања кратко да би се чекало
Њему треба пронаћи обале
И истражити му дно
А онда су дошли неки људи и одвели га
Никад се више није вратио
Они који га се још сјећају
Са страхом и скоро побожно кажу
Да су га убиле тешке ријечи
Мирослав Б. Душанић
Савршено!
ОдговориИзбришиХвала, драга моја!
ОдговориИзбришиDušanićeve pesme
ОдговориИзбришиPre svake pesme
zaustavi se dah
prodišem slogovima
osluškujem reči
koje grgolje na nepcima
i čini mi se da će da progovore
pre nego što sasvim zaćutim.
Nakon svakog stiha
ostanem zarobljena spoznajom
da me je pretekao
i zahvatio sa kladenca suštine
sve odgovore.
Nakon svega
ne postavljam pitanja,
dovoljno mi je da tihujem.