Мирослав Б. Душанић: У потрази за добром пјесмом

Савко Пећић Песа

У потрази за добром пјесмом

Добра пјесма не почиње изненадним криком

нити прекомјерним изливом среће

она тиња незаустављиво

и слива се као позно-јесенска киша

или први сунчеви зраци

лагано и упорно

и траје

она не подноси наглости и трзаје

добра је ако се рађа без царскога реза

и не тежи да буде атракција

саткана од милозвучних ријечи

уредно сложених у низове

и букете миришљивих и егзотичних олеандара

јер ријечи не подносе рамове

уоквирене су болесне и непредвидљиве

као и животиње у кавезима.

Добра пјесма није никада коначна

она је рана која стално крвари

и не зараста

она сатире и држи данима и годинама у бунилу

и грозници

за њу нема лијека нити је пронађен

нити ће га икада бити

њу ни вријеме не може да прогута

а камоли човјек

док се низ грло спушта

она се брани

горчином изговореног или слашћу

као кост испријечи

и задире дубоко у ткиво

док га не угуши.

Добра пјесма остаје најчешће ненаписана

загуби се у пролазима

и вреви дана

или у неприступачним угловима ноћи тихује

дуго ишчекујући мјесец

можда нешто друго

нешто треће

универзално

она још није написана

и мало ко ће моћи да је изговори или напише

добра пјесма је привилегија

и награда богова

која се брижно чува

и дубоко у душу гнијезди

јер се из живота удише.

Мирослав Б. Душанић