„...sumanuta vizija, koja se ostvaruje pred našim očima, doduše ne na pisaćim mašinama već na kompjuterima, koji pecaju razigrane majmune da stvaraju beskrajne i žgoljave šume osrednjosti, tako zamagljujući granice između publike i autora, stručnjaka i amatera, stvaraoca i netalentovanog posmatrača.“
Љубица Арсић
Питам се зашто „генијална књижевница“ опали по нама БЛОГЕРИМА, зар смо ми толико моћни и читани да је дотична остала без „погаче“...
(За заинтересоване бих препоручио изванредан текст блогерке Amarilis: Novinarsaka blogofobija ili iskustvo jedne onlajn udaračice)
G-đa Lubica Arsić, kao dobitnica Andrićeve nagrade, verovatno vidi sebe na listi Nobelovog komiteta, za svoje kapitalno delo "Mango". Sve to što je pobrojala da se pogleda u ogledalo videla bi sopstveni lik i delo.Takvi kao ona su sedeli u žiriju za dodelu Andrićeve nagrade, te su visokoumno ocenili da niko nije dorastao njihovom guščjem peru.
ОдговориИзбришиZa njenu tezu o majmunima, ja ću citirati Ajnštajna - "Samo su svemir i ljudska glupost beskrajni".....
Što se tiče blogova i blogera, lično pozdravljam, jer mi je to prihvatljiviji vid komunikacije, razmene mišljenja,lično predstavljanje kultura podneblja i običaja.....nego isprazno nadmudrivanje i laganje po Fejsu i ostalim "društvenim mrežama". Što se tiče sadržajnosti onih kako kaže pomenuta g-đa, koji drže do sebe "pišu i štampaju kmjige" je često ispod bulevarske žute štampe...
S poštovanjem