 |
| Алојз Ћурић: Цртеж |
Пјесма охрабрења
Јави се!
За твој сам позив сакупио пјесме
од Елзе Ригер, Тасе и Тање Дикерс.
И три сам руже лично убрао.
По једну, за сваку годину ћутања.
Јави се!
Не читам више моје текстове. Знам,
они су конфузни и празни.
Не остављају трагове
и временом занијеме. Као ја.
Јави се!
Мјесец се из ноћи у ноћ спорије пење.
Често киши. Капље. Шуми.
И вјетрови леде моје срце. То су једноставне ствари,
које ја више не схваћам. То боли.
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
Изненађена, привучена насловом, почнем да читам песму тако несвојствену теби... Изненађење је трајало само до последњег стиха прве строфе... У наставку, то си опет ти, каквог те знам. Заправо, у овој дивној песми где понављајући међустих "Јави се!" звучи као вапај, ти јеси заиста ти. Једино ме наслов збунио...
ОдговориИзбришиСрдачан поздрав теби, пријатељу!
Савршено!
ОдговориИзбриши