 |
| Seeking Comfort in an Uncomfortable Armchair, Bruno Munari, 1950 |
сигурно
нема ништа да ти каже
толико година гажен
остаје да те лаже
и прича о прошлим временима
Атлантиди
новом добу што само тек није
живот пустиња очај
и враг с њима
колико служитеља
лажних пророка
отровних пољубаца
све дозирано са мером
нож се лако забада
поготово кад се љуби мртав човек
ратник оловом исцеђен
одметник од земље и људи
једино Бог може да му суди
зато хита и пита
од ког се умире хица
после свега
душман клет је човек
баш човек
или се барем после буре родио
а фукара остаје
да броји новце
проклете новце
рад којих много чини
јер младост и свеже крви која струји
нема
демони су заузети у пустињи
ни једну страницу исцепати неће
сигурно
Милан Грбић
Das erinnert mich sehr an deine Körperhaltungen auf der Couch in eurer alten Wohnung :-)
ОдговориИзбриши