Снажно пулсирање

Јучерашњи 13. новембар је почео ни мало охрабрујуће... Велики дио мојих скица и радова, посебно историјских записа – оних које још нисам био депоновао – је неповратно изгубљен. Наиме, неидентификована хакерска група из Мајамија (САД) је у потпуности преузела контролу, не само над мојом електронском поштом, већ над цијелим компјутером. Успјели су да преузму и дешифрују све „кључеве“ за разне банке података. Мој компјутер је буквално постао једна обична, неупотребљива конзерва. Не бих о томе, како сам се осјећао и како се још увијек осјећам... Већ извјесно вријеме, због болести, компјутер ми је једини „прозор у свијет“. Сатима сам спашавао што се спасити може, контактирао Microsoft Corporation, разне фирме и платформе... 

И као „мелем на ојађену душу“ откривам стихове мени намијењене... Неописив доживљај!
 

МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ

                        Свима које невоља расеја

Певају ваши гласови
Разасути по нигдинама
Шареним и насељених људима
Који говоре успорене мисли
Док тамо где рука ваша
Редовала је и бранила од корова
Мешкољи се шума и лисица њена

Гласови кристалисани у речи
Језик бачен у туђе племе
То сте ви осуђени на тињање
На пламен унутрашњи и бол
Сузе за баштама остављеним
За првим корацима пролећа
Светила новим путницима

Као што рече се Ананији
За Савла, обраћеног Павла
Сасуд је он који ће многе
У незнању заробљене
Узвести на гору истине
Тако и ви постасте сасуди
Љубави према роду и родини

Ваши гласови певају
Као заборављене вратнице
У бурној ноћи и зову
Домаћина, а свако чељаде
Опомињу на могући одлазак
И призивају патрона и претка
Да вас некако врате

Можда и на облацима
Који као да су кола

Никола Александар Марић